Ilić: Iako nije na nivou SAD i Kine, Srbija je aktivno uključena u razvoj veštačke inteligencije

Srbija je napravila veliki korak u polju veštačke inteligencije, a “iako možda još nismo na nivou globalnih lidera poput SAD i Kine, ostvarujemo značajan napredak i pažljivo pratimo trendove i napretke u susednim zemljama”, izjavio je danas naučni saradnik u Institutu za veštačku inteligenciju Srbije Slobodan Ilić.

Ilić je u pisanoj izjavi za agenciju Beta rekao da je Institut “posvećen integraciji veštačke inteligencije u razne sektore” i da su u okviru Instituta istraživači podeljeni u pet istraživačkih grupa (Human Computer Interaction, AI in Healthcare and Lifescience, Computer Vision and Remote Sensing, Green AI, Smart Factory).

“Tako je, recimo, fokus grupe ‘AI in Healthcare and Lifescience’ saradnja sa medicinskim ustanovama i kompanijama u analizi medicinskih podataka, dijagnostici, istraživanju lekova, personalizovanoj medicinskoj nezi. Istraživačka grupa ‘Computer Vision and Remote Sensing’ se bavi, između ostalog, monitoringom životne sredine upotrebom satelitskih snimaka, dok se u okviru grupe ‘Smart Factory’ naučnici bave pametnom proizvodnjom, optimizacijom poslovnih procesa”, rekao je Ilić.

On je kazao da je pristup veštačkoj inteligenciji “u velikoj meri sličan širom sveta, sa varijacijama uglavnom zbog kulturnih, ekonomskih ili zakonodavnih faktora”, ali da “osnovni principi” veštačke inteligencije, kao što su rešavanje problema, učenje i adaptacija “ostaju univerzalno konzistentni”.

“Veštačka inteligencija se brzo razvija širom sveta. Srbija je aktivno uključena u razvoj veštačke inteligencije, iako nije među vodećim zemljama u ovoj oblasti. Postoje brojne istraživačke grupe, univerziteti, startapovi i kompanije u Srbiji koji se bave istraživanjem i primenom veštačke inteligencije”, istakao je Ilić.

On je kazao da se strategije Srbije u vezi sa veštačkom inteligencijom mogu smatrati “bliskim sa nekoliko zemalja Istočne Evrope gde preovladavaju slični ekonomski i kulturni uslovi”.

“Naša zemlja je usvojila Strategiju za razvoj veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period 2020-2025. godine, a prvi u jugoistočnoj Evropi smo osnovali i Institut za veštačku inteligenciju Srbije. Takođe, Srbija se našla među 26 zemalja koja je pokrenula Nacionalnu platformu za veštačku inteligenciju”, rekao je Ilić.

Podsetio je da je Srbija u martu ove godine usvojila i Etičke smernice za razvoj, primenu i upotrebu pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije “koje imaju za cilj uvođenje preventivnog mehanizma koji će omogućiti odgovoran razvoj te vrste inteligencije i načine verifikacije” da bi sistemi zasnovani na mašinskom učenju bili u skladu sa najvišim etičkim i bezbednosnim standardima.

U vezi sa zakonskim okvirom za razvoj veštačke inteligencije, Ilić je rekao da “Srbija ima robustan zakonodavni okvir koji promoviše i reguliše razvoj” veštačke inteligencije.

“Zakoni su dizajnirani da podstiču inovacije, dok istovremeno obezbeđuju etičku upotrebu veštačke inteligencije (VI). Kontinuirano unapređujemo našu pravnu infrastrukturu kako bi se zadovoljili brzo promenljivi zahtevi VI pejzaža”, kazao je Ilić.

Ilić je ocenio da, imajući u vidu da je osnovan pre nešto više od dve godine, može da se kaže da Institut za veštačku inteligenciju Srbije u Novom Sadu “ostvaruje kontinuiran napredak u istraživanjima u oblasti veštačke inteligencije, kao što su razvoj novih algoritama za mašinsko učenje, obradu prirodnog jezika ili računarski vid”.

“Takođe, razvijamo VI rešenja za zdravstvo, transport i druge oblasti gde se veštačka inteligencija može primeniti radi unapređenja efikasnosti, preciznosti i kvaliteta usluga”, kazao je on.

Ilić je rekao da postoji saradnja sa drugim istraživačkim institucijama, univerzitetima i industrijom, među kojima su kompanija Takeda, Continental Automotive Srbija, Peng Cheng Laboratory, UNDP, USAID, Klinički centar Srbije, KBC Zemun, Institut za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” u Beogradu i Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu.

“Ovakve saradnje doprinose razmeni znanja, resursa i ekspertize, što može dovesti do novih ideja, projekata i inovacija u oblasti veštačke inteligencije kako bi se unapredio kvalitet života, a moć veštačke inteligencije iskoristila za društvenu korist”, zaključio je Ilić.