Inicijativa Pravo na vodu traži obnovu mreže javnih česama u Srbiji

Inicijativa Pravo na vodu apelovala je danas na nadležne da se obezbedi ispravna i besplatna vode za piće iz javnih česmi na čitavoj teritoriji Srbije, što podrazmeva sanaciju starih i izgradnju novih javnih česmi, uzimajući u obzir podatke o toplotnim ostrvima i gustini naseljenosti.

“Javne česme predstavljaju besplatan i pristupačan izvor vode za piće, što je naročito važno tokom letnjih meseci kada su raslađivanje i unos tečnosti od najvećeg značaja u prevenciji sunčanice i toplotnog udara. Кorišćenjem vode sa javnih česmi smanjuje se upotreba flaširane vode, a tako i plastike koja zagađuje životnu okolinu”, navedeno je u saopštenju.

Ocenjeno je da pristupačnost ispravne vode za piće iz javnih česmi predstavlja izazov u Srbiji.

Kako je navedeno, po podacima Zavoda za javno zdravlje Beograda – na teritoriji glavnog grada postoji više od 180 česama sa vodom za piće iz distributivne mreže beogradskog vodovoda (prerađena, prečišćena, hlorisana voda).

“Rezultati poslednjeg popisa govore da Beograd ima 1.685.563 stanovnika, pa bi grubo procenjen broj stanovnika na jednu javnu česmu iznosio više od 9.300. Кako se većina javnih česmi nalazi u gradskom jezgru – jasno je da postoje značajne nejednakosti u pristupačnosti vodi za piće iz javnih česmi u različitim delovima Beograda”, upozorili su iz inicijative Pravo na vodu.

Dodaje se da u Nišu ima samo 17 javnih česmi, “što znači 14.676 stanovnika na jednu česmu”.

“Situacija nije mnogo bolja ni u drugim lokalnim samoupravama u Srbiji, voda nije dostupna u javnim prostorima već se sve više kupuje u plastičnoj ambalaži čime postaje roba, a ne ljudsko pravo. Oni koji nemaju novca da vodu kupe, ugrožavaju svoje zdravlje”, ukazano je u saopštenju.

Inicijativa Pravo na vodu je istakla da održavanje i širenje mreže javnih česmi jeste najbrži put ka smanjenju negativnih posledica vrućine i apeluju na institucije na nacionalnom i lokalnom nivou da ozbiljno shvate ovaj problem i na vreme obezbede neophodnu infrastrukturu kako bi svaki stanovnik Srbije imao pravo na vodu.

“Кlimatske promene uzrok su sve češćih ekstremnih temperatura, posledično dovodeći do značajnih ljudskih gubitaka. Ako znamo da se Srbija nalazi na prostoru koje je izuzetno ranjiv na suše, moramo učiniti sve da zaštitimo zdravlje stanovništva i obezbedimo ljudsko pravo na čistu pijaću vodu”, navedeno je u saopštenju.

Ukazano je i na štetu od ekstremne vrućine po zdravlje ljudi, naročito kada je velika vlažnost vazduha i a fizička aktivnost intenzivna. Podseća se da to natočito pogađa starije osobe, osobe sa hroničnim bolestima i decu.

“Toplotni udar pogađa više organskih sistema, a najpre su izloženi kardiovaskularni i nervni sistem, a u slučaju da se rashlađivanju ne pristupi brzo, posledice mogu biti ozbiljne, uključujući komu i smrt”, navela je inicijativa Pravo na vodu.

U saopštenju je navedeno i da je tim naučnika analizirao smrtnost u Evropi tokom 2022. godine, ukrštajući podatke o mortalitetu i prosečne temperature vazduha.

Modeli su pokazali da je tokom leta 2022. godine više od 61.000 smrtnih slučajeva u Evropi uzrokovano visokim temperaturama.

“Na isti način, procenjen broj umrlih zbog visokih temperatura u Srbiji iznosi 574”, piše u saopštenju.