Izgradnja nuklearnih elektrana poznata po probijanju rokova i budžeta

Proces izgradnje nuklearnih elektrana je nepredvidiv, sa čestim probijanjem rokova i projektovanih troškova, piše portal Klima101.

Nuklearna energija je stabilna i jeftina, ali samo jednom kada je elektrana izgrađena, a taj proces je, i pored višedecenijskog razvoja nuklearne energije, i dalje “neizvestan i neuhvatljiv”.

Portal Klima101 se poziva na analizu danskog ekonomiste Benta Flivbjerga, koja pokazuje da izgradnja nuklearnih elektrana u proseku košta 120 odsto više nego što je inicijalno projektovano i u proseku traje 65 odsto duže nego što je planirano.

Sa druge strane, projekti izgradnje vetroelektrana i solarnih elektrana su daleko efikasniji. Oni su u proseku probijali projektovane troškove za 13 odsto, odnosno u slučaju solara za aspolutno rekordnih jedan odsto.

U svojoj knjizi, Flivbjerg objašnjava da su solarne elektrane jednostavne i modularne, sa velikim udelom standardizovanih, masovno proizvedenih delova, što je ključ uspeha velikih infrastrukturnih projekata.

U Srbiji je najavljena mogućnost izgradnje četiri mala modularna reaktora, ukupne snage 1,2 gigavata, čija bi cena bila 7,5 milijardi evra, a koji bi mogli početi sa radom najranije 2039. godine.

“Uzmimo da ove naše potencijalne nuklearne elektrane budu baš na sredini, prosečne u probijanjima budžeta i rokova: u tom slučaju, one bi zapravo koštale 16,5 milijardi dolara, a bile dovršene tek negde 2049. godine – jedva na vreme za planirano gašenje poslednjih termoelektrana”, piše Klima101.

Kada su u pitanju mali modularni reaktori (SMR), oni bi trebalo da reše problem ogromne cene izgradnje nuklearnih elektrana zbog standardizovane proizvodnje, jednostavne instalacije, niže cene, manjeg probijanja budžeta.

Portal, međutim, navodi da ti reaktori nigde još nisu zapravo iskorišćeni.

Postoje dva funkcionalna postrojenja, oba relativno nova, jedno u Kini i jedno u Rusiji, dok je veliki komercijalni projekat izgradnje SMR elektrane u SAD otkazan krajem prošle godine nakon dramatičnog porasta cena, sa 5,3 na čak 9,3 milijarde dolara.

“Kada su u pitanju manja energetska tržišta, kao što je Srbija, u kojem bi mali nuklearni reaktori imali nezanemarljiv udeo u ukupnim kapacitetima, treba razmišljati i u tom smeru: u pitanju je tehnologija čiju je cenu, i potrebno vreme ugradnje, izrazito teško predvideti”, navodi Klima101.

S druge strane, samo planiranje takvih postrojenja, kojima preti probijanje rokova i rast cena, moglo bi uticati na celokupni razvoj energetike u Srbiji i postavlja se pitanje da li bi izgradnja nuklearne elektrane značila sporiji razvoj kapaciteta solarne i vetroenergije i da li bi Srbija imala dovoljno sredstava za izgradnju planiranih reverzibilnih hidroelektrana Bistrica i Đerdap 3.