Izveštaj CCDR: Ekonomije Zapadnog Balkana treba da povećaju otpornost na klimatske promene

Ekonomije Zapadnog Balkana treba zajedno da ulože najmanje 37 milijardi dolara tokom naredne decenije kako bi odgovarajuće zaštitile građane i imovinu od sve većih štetnih uticaja klimatskih promena, zaključak je regionalnog Izveštaja o klimatskim promenama i razvoju (CCDR) Svetske banke koji je objavljen danas.

Sprovođenje adekvatnih mera u cilju odgovora na klimatske promene moglo bi doneti ogromnu korist Zapadnom Balkanu, regionu koji čine Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo*, Severna Makedonija, Srbija i Crna Gora, navedeno je u saopštenju.

Kako je istaknuto, ova ulaganja pomogla bi da se izbegnu gubici ljudskih života, imovine i produktivnosti, ali i da se podstakne privredni rast.

Ukazano je da izostanak akcije nije opcija za region, pošto je već pod snažnim uticajem klimatskih promena.

Podseća se da su tokom protekle decenije poplave neposredno pogodile dva miliona ljudi, ate da će se njihovi efekti dodatno pogoršavati sa pojavom sve ekstremnijih padavina.

Sve veću pretnju predstavljaju i šumski požari, kojih je 2021. zabeleženo preko 1.500, što odgovara povećanju od 21 odsto tokom protekle decenije, navedeno je u Izveštaju.

Dodaje se i da suše negativno utiču na poljoprivrednu proizvodnju, a toplotni talasi doprinose zagađenju vazduha i tako izazivaju hiljade prevremenih smrti godišnje na Zapadnom Balkanu.

Direktorka za Zapadni Balkan u SB Šaoćing Ju naglasila je da su limatske promene jasna pretnja za ekonomski razvoj Zapadnog Balkana.

Troškovi investiranja u prilagođavanje su značajni. Međutim, dobra vest je da su koristi od tih ulaganja još veće. Ako se pripremimo za klimatske rizike, možemo spasiti živote, sačuvati lokalne zajednice i podstaći privredni rast, dodala je ona.

Prema procenama SB, ulaganja u prilagođavanje na klimatske promene donose značajne prinose i to naročito u ekonomijama nižeg i srednjeg nivoa dohotka, gde se za svaki uloženi dolar ostvari korist u vrednosti od oko četiri dolara.

Pored toga, zemlje Zapadnog Balkana treba da smanje svoje emisije gasova sa efektom staklene baste da bi ostale konkurentne, unapredile energetsku sigurnost i privukle strana ulaganja.

Ipak, kako je navedeno, postizanje klimatske neutralnosti do 2050, u skladu sa ciljevima Evropske unije, zahtevalo bi dodatna ulaganja od 32 milijarde dolara.

Emisije gasova sa efektom staklene bašte moguće je svesti na nulu na nivou čitave privrede do 2050. ako bi postrojenja na solarnu energiju, energiju vetra i hidroenergiju mogla da proizvedu više od 95 odsto ukupne energije, što bi predstavljalo značajno povećanje u odnosu na sadašnji procenat od jedne trećine ukupne energije proizvedene iz ovih izvora.

Pored toga, neophodna je i dekarbonizacija sektora građevinskih ih objekata kroz ulaganja u energetsku efikasnost.

Takođe, sektor saobraćaja mora doživeti dalekosežnu transformaciju kroz smanjenje tražnje za vozilima, usvajanje održivijih vidova prevoza i prelazak na električna vozila.

U Izveštaju se naglašava da značajan deo potrebnih sredstava može doći iz privatnog sektora.

Međutim, da bi bile u stanju da mobilišu privatna ulaganja, zemlje Zapadnog Balkana moraju da obezbede stabilno regulatorno okruženje i atraktivna finansijska tržišta kako bi podstakle kompanije da iskoriste prilike koje pruža ova tranzicija.

Regionalni menadžer Međunarodne finansijske korporacije (IFC) za Zapadni Balkan Nikola Markije smatra da je prilagođavanje na klimatske promene od ključne važnosti da bi zemlje Zapadnog Balkana mogle u što većoj meri da iskoriste svoj potencijal i podstaknu snažan, održiv razvoj.

Za to će od presudnog značaja biti učešće privatnog sektora. U ovom izveštaju prikazana je jasna i pravovremena putanja za ostvarenje nultog nivoa emisija uz istovremeno staranje o zaštiti lokalnih zajednica i ostvarenju ekonomskih koristi od ove zelene tranzicije, pojasnio je Markije.

U izveštaju CCDR za Zapadni Balkan predstavljeno je nekoliko preporučenih javnih politika koje će omogućiti ovom regionu da do 2050. ostvari klimatsku neutralnost.

Te preporuke su podeljene na tri kategorije javnih politika.

Najpre horizontalne koje prodrazumevaju uspešno prilagođavanje na klimatske promene i ublažavanje njihovih efekata zahteva povezivanje institucija u cilju sprovođenja aktivnosti u ovim oblastima.

Navedeno je kako je nužno osnovati posebne državne organe ili komisije usredsređene na klimatske promene, a nacionalne obaveze u pogledu klimatskih promena trebalo bi da predstavljaju osnovu za rešavanje svih klimatskih pitanja.

Preporuke se odnose i na prekogranične politike gde je neophodno saradnja između zemalja jer je to od ključnog značaja za otklanjanje klimatskih rizika koji nadilaze geografske granice.

Jačanje regionalnih institucija neophodno je da bi se omogućila koordinacije na poljima kao što su sistemi za rano upozoravanje, zajedničko upravljanje resursima i harmonizacija energetskih sistema.

Preporuke se odnose i na ciljane politike koje daju odgovore na konkretne potrebe osetljivih zajednica, a nužne su za delotvornu primenu rešenja i sprovođenje javnih politika.

Među ciljanim politikama su reforme obrazovanja I obuke kako bi se unapredili mobilnost radne snage i aktivnosti na usvajanju klimatski pametnih praksi.

Istaknuto je i da Grupa SB pomaže državama da ograniče emisije gasova sa efektom staklene bašte i izgrade otpornost na ekstremne vremenske prilike.

Grupa SB je sebi postavila ambiciozan cilj da do 2025. opredeli 45 odsto svog finansiranja za klimatske aktivnosti, pri čemu će sredstva biti ravnomerno raspodeljena na ublažavanje posledica klimatskih promena i prilagođavanje na njih.

Podseća se da je tokom fiskalne 2023. i 2024, Svetska banka obezbedila skoro 1,2 milijarde dolara za finansiranje klimatskih aktivnosti na Zapadnom Balkanu.

Izveštaji o klimatskim promenama i razvoju Izveštaji o klimatskim promenama i razvoju Svetske banke predstavljaju novi osnovni dijagnostički alat koji objedinjuje pitanja klimatskih promena i razvoja.

Oni pomažu državama da kao prioritete postave najdelotvornije aktivnosti kojima se mogu smanjiti emisije gasova sa efektom staklene baste i unaprediti prilagođavanje na klimatske promene, ali istovremeno i ostvariti širi razvojni ciljevi.

Objašnjeno je da se za izradu tih izveštaja, poznatih i po skraćenici CCDR, koriste podaci i nalazi rigoroznih istraživanja i u njima se utvrđuju najefikasniji načini za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i osetljivosti na klimatske promene, uključujući i troškove i izazove, ali i prednosti i prilike koje klimatske aktivnosti donosi.

U izveštajima se predlažu konkretne, prioritetne aktivnosti kojima se pruža podrška održivoj tranziciji ka niskougljeničnoj ekonomiji.

Kao javni dokumenti, izveštaji CCRD za cilj imaju da informišu državne organe, građane, privatni sektor i razvojne partnere i omoguće svim akterima da se uključe u rešavanje razvojnih i klimatskih pitanja.

Izveštaji CCDR će se koristiti za pripremu drugih osnovnih dijagnostičkih studija, aktivnosti u pojedinačnim zemljama i operacija Grupe SB, a služiće i kao podrška privlačenju sredstava i direktnog finansiranja za sprovođenje klimatskih aktivnosti sa značajnim uticajem.