Javnobeležnička komora Srbije (JKS) ocenila je da Republički geodetski zavod (RGZ) nanosi štetu tržištu nepokretnosti i svim učesnicima u tom poslu izveštajem u kome navodi da tržište nepokretnosti obuhvata, tri sistema, regulisan, delimično regulisan i neregulisan, preneo je sajt Danasa.
Javni beležici tvrde da se svi ugovori o prometu nepokretnosti potvrđuju i overavaju u skladu sa važećim propisima i dostavljaju nadležnim službama katastra na upis, kao i da ne “ne postoji delimično regulisano tržište nepokretnosti”.
Oni tvrde da ocene, procene i parametri iz izveštaja RGZ “nemaju uporište ni u jednom važećem propisu u Srbiji, pa samim tim ne mogu predstavljati realan izveštaj o tržištu nepokretnosti”.
Beležnici upozoravaju da RGZ stvara paniku kod građana i privrede “da većina prometa objekata u izgradnji pripada nekakvom, delimično regulisanom tržištu u kome postoje značajni rizici i za kupce i za prodavce“.
“U izveštaju se ne navodi činjenica da je, u skladu sa važećim Zakonom o upisu u katastar nepokretnosti i vodova i Zakonom o planiranju i izgradnji, obaveza katastra da objekte u izgradnji predbeleži”, navela je komora javnih beležnika u saopštenju.
RGZ je u izveštaju naveo da “delimično regulisani sistem tržišta nepokretnosti obuhvata nepokretnosti koje nisu upisane u katastar”, čime dovodi celokupnu javnost u tešku zabludu da je protivzakonit promet nepokretnosti ili delova nepokretnosti u izgradnji ili izgrađenih u skladu sa zakonom, a koji, iz raznih razloga, još nisu zavedeni u katastru.
JKS podseća javnost, da javni beležnici solemnizuju (potvrđuju i overavaju) ugovore o prometu nepokretnosti, da ulaze u sadržinu svakog pojedinačnog ugovora, proveravajući u detalje status nepokretnosti i dozvoljenost pravnog posla.
“Svaki promet nepokretnosti koji se obavi uz solemnizaciju ugovora kod javnog beležnika u potpunosti je regulisan važećim zakonskim propisima, bilo da se radi o novoizgrađenim objektima, starim objektima ili objektima u izgradnji”, naveli su belenžnici, dodajući da godinama insistiraju na upisu predbeležbi u katastru, ali da su tu slučajevi u RGZ veoma retki.
JKS tvrdi da “prema uvidu javnih beležnika, nepostojanje predbeležbi i veliki broj nerešenih prethodnih zahteva za upis u katastru su upravo najčešći razlozi za to što neki prometi nisu sprovedeni u katastru”.
Zakon o planiranju i izgradnji, navodi se u saopštenju, nalaže da svaki objekat u izgradnji i stan u tom objektu treba da bude “predbeležen” do izdavanja upotrebne dozvole, kada se predbeležba pretvara u uknjižbu.
Kada se overi kupoprodajni ugovor za stan u izgradnji, katastar treba da izvrši predbeležbu kupca koji tako postaje “predbeleženi vlasnik”.
S obzirom na to da je tih predbeležbi malo u odnosu na broj objekata u izgradnji, javni beležnici tvrde da na sve druge načine proveravaju status objekata, gledajući građevinske dozvole, status investitora i registar prometovanih nepokretnosti.