Nosilac liste “Narodna stranka – Siguran izbor. Ozbiljni ljudi” izjavio je da je ultimatum Srbiji, oličen u francusko-nemačkom planu za nezavisnost Kosova, najveća strateška opasnost po stabilnost Balkana, koja bi mogla da u budućnosti dovede do novih konflikata u regionu.
“Ultimatum kojim Zapad pritiska Srbiju nedvosmisleno podrazumeva defakto priznavanje Kosova i članstvo te takozvane države u UN. Ako bi Kosovo ušlo u UN, više ne bi bilo međunarodnih pravnih prepreka za ujedinjenje sa Albanijom, što bi značilo stvaranje Velike Albanije za nekoliko godina. Ta nova država bi sigurno imala dalje teritorijalne pretenzije prema susedima, što bi izazvalo nestabilnost i, sasvim moguće, nove sukobe na Balkanu”, rekao je Jeremić za tiražni moskovski dnevnik “Komsomolskaja pravda”.
“Komsomolskaja pravda” je navela da je Jeremić, posle smrti Henrija Kisindžera, među retkim stručnjacima za međunarodne odnose koji na odgovarajući način procenjuju stvarnost i podsetila da je Jeremić bio ministar spoljnih poslova Srbije i predsednik Generalne skupštine UN.
“Narodna stranka se zalaže za nedvosmisleno i odlučno odbacivanje francusko-nemačkog plana uz čvrst stav da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije u skladu sa Ustavom Srbije i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN”, rekao je Jeremić.
Predsednik Narodne stranke je istakao da su Srbi na Kosovu najugroženija etnička grupa u Evropi zapadno od ukrajinskog fronta i to zbog ekstremističke politike premijera Kosova Aljbina Kurtija, koga “NATO ne može da obuzda”.
Jeremić je naveo da EU uslovljava pristupni proces Srbije prihvatanjem francusko-nemačkog sporazuma, odnosno defakto priznavanjem Kosova, što je potpuno neprihvatljivo.
“Beograd bi zato trebalo da redefiniše svoje odnose sa Briselom i da umesto težnje ka članstvu u EU, koje nije verovatno čak ni kada bismo prihvatili francusko-nemački plan, teži ka saradnji u Evropskom ekonomskom prostoru”, rekao je Jeremić.
Jeremić je istakao da je dobro što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ali da bi takav pristup umesto diplomatske taktike trebalo da postane deo sveobuhvatne strategije i ključni deo zvanične spoljne politike Srbije.
“Uveren sam da bi Beograd trebalo da zvanično zauzme principijelnu poziciju da ne uvodi jednostrano sankcije bilo kojoj državi, osim sankcija koje je usvojio Savet bezbednosti UN. Srbija bi u 21. veku trebalo da bude politički neutralna i da ne učestvuje u sukobima velikih sila”, rekao je Jeremić.
Upitan da li je međunarodno pravo danas živo, Jeremić je odgovorio da se za Srbiju fatalno kršenje međunarodnog prava dogodilo 1999. godine tokom 78 dana NATO bombardovanja bez dozvole Saveta bezbednosti UN, što je izazvalo dalja kršenja međunarodnog prava, pa su privremene vlasti Kosova 2008. godine jednostrano proglasile nezavisnost.
“Iako je to bilo suprotno samim temeljima međunarodnog prava i očigledno kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, neke države Zapada su priznale Kosovo”, rekao je Jeremić.
“Zato, kada se te iste države danas pozivaju na međunarodno pravo u vezi sa sukobom u Ukrajini, Srbija možda bolje od drugih shvata da se primenjuju dvostruki standardi”, dodao je Jeremić.
Jeremić je naveo da je očigledno da Ukrajina ne može da pobedi u ratu, uprkos velikoj pomoći sa Zapada.
“Imajući, međutim, u vidu trenutnu političku postavku na Zapadu, teško je zamisliti da će na Ukrajinu biti izvršen pritisak da krene u mirovne pregovore. Pošto Amerika, ključni igrač na Zapadu, ulazi u izbornu godinu, bojim se da će pritisak na Ukrajinu da učini neizbežno izostati i tokom 2024. godine”, zaključio je Jeremić.