Politika
| 13.12.2023
|
access_time
11:40
Zastupljenost mladih na listama političkih stranaka na predstojećim izborima iznosi 12 odsto, zbog čega prognoza Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) govori da oni neće imati dovoljnu predstavljenost u narednom skupštinskom sazivu.
Na predstavljanju Predizbornog preseka monitoringa izborne kampanje 2023. godine, KOMS-ovog istraživanja o zastupljenosti mladih u periodu od 1. novembra do 8. decembra, navedeno je da zastupljenost mladih na izbornim listama iz godine u godinu opada.
Generalna sekretarka KOMS-a Miljana Pejić iznela je podatke da se 11 lista koje su obuhvaćene istraživanjem o obraćanju mladima u tekućoj kampanji ukupno 89 puta obraćalo toj grupi.
“Mladima se najviše obraćala lista ‘Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane’, 34 puta. Lista ‘Srbija protiv nasilja’ obraćala se mladima 22 puta. Na trećem mestu je lista ‘Nacionalno okupljanje’ sa 10 obraćanja mladima, a liste koje se nisu u kampanji obraćale mladima su lista Srpske radikalne stranke, lista ‘Mi – glas iz naroda’ i lista ‘Mora drugačije'”, rekla je Pejić na konferenciji u Beogradu.
Ona je navela da, što se tiče predstavljenosti mladih na listama, postoji rodna izbalansiranost.
“Najviše mladih na ima lista Čedomira Jovanovića ‘Mora drugačije’ sa 22, 5 odsto mladih kandidata. Zatim lista ‘Nacionalno okupljanje sa 15 odsto i Narodna stranka sa 13 odsto mladih. Tu valja spomenuti i manjinsku listu Saveza vojvođanskih mađara koji imaju 37-oro mladih n svojoj listi”, rekla je Pejić.
U prvih deset mesta na svim listama ukupno je petoro mladih kandidata, a još sedmoro ako se u računicu dodaju manjinske liste.
“Najmanju zastupljenost mladih ima lista ‘Mi – Glas iz naroda’, tri odsto. Zatim lista Socijalističke partije Srbije sa 6,4 odsto i lista ‘Srbija protiv nasilja sa 8,8 odsto”, rekla je Pejić.
Ona je navela da je na oglašavanje putem reklama na društvenim mrežama najviše potrošila Srpska napredna stranka, 15.040 evra.
Predsednica Upravnog odbora KOMS-a Gordana Adamov izjavila je da su Alternativnim istraživanjem, koje je sprovela ta organizacija, došli do podataka da većina mladih ne veruje da njihov glas vredi i ne misle da njihovim uključivanjem u izbore može doći do promene.
“Predstavnici političkih partija su primetili i čuli probleme mladih. Ali sve njihove priče svodile su se na opšte teme i izostale su konkretne mere i predlozi. Puna su im usta mladih dok su u kampanji, ali ove godine ni to nije bio slučaj”, rekla je Adamov.