Korona virus i alkoholna pića: „Za neke ljude čini se da je alkohol odgovor na borbu sa izolacijom“

  • Tijana Dušej Ristev
  • BBC novinarka

Woman with wine

Dejan Jović ima 33 godine i ustanovio je da pije kod kuće i tokom večeri kada obično to ne bi radio.

Kaže da je zbog toga počeo da radi treninge kod kuće.

Krizna situacija u kojoj se našao ceo svet zbog pandemije korona virusa izaziva strah od gubitka života i bliskih ljudi, finansijskih stredstava, pređašnjeg stila života, kontrole i nosi jak osećaj neizvesnosti.

„Evidentno je da je stres prisutan i stalan i najlakše je posegnuti za alkoholom”, kaže za BBC na srpskom Ivica Mladenović, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu.

Epidemija alkoholizma

Jović je u vreme kada je na snazi bila mera ograničenog kretanja u Srbiji povremeno odlazio u nabavku i primetio da su u lokalnoj prodavnici rafovi sa alkoholnim pićima često poluprazni.

„Pitao sam u par navrata zašto nema nekog vina koje baš volim i prodavačice su mi rekle da je sve rasprodato u prepodnevnoj smeni”, kaže on.

Iz Republičkog zavoda za statistiku za BBC na srpskom kažu da ne raspolažu podacima o tome da li se povećala prodaja alkoholnih pića od početka epidemije u Srbiji.

Marko Žunić, direktor kompanije za distribuciju pića „Probar”, navodi da oni kao distrubiteri nisu merodavni „da kažu kolika je potrošnja alkohola, bar što se tiče prodaje”.

Ivica Mladenović, iz Instituta za mentalno zdravlje kaže da je „sad zbog stresa povećana konzumacija alkohola”.

„U ovoj fazi imamo zloupotrebu alkohola, dok u sledećoj, kada padnu hormoni stresa koji čuvaju naš organizam, mogli bismo da imamo epidemiju alkoholizma”, kaže Mladenović.

Šta se pije

Žunić iz Probar kompanije tvrdi da je prodaja uvoznih pića „sigurno pala”.

„Zato je prodaja domaćih i jeftinijih u porastu”, kaže Žunić za BBC na srpskom.

Napominje da se u Srbiji mnogo alkoholnih pića proizvodi i u domaćinstvima širom Srbije (rakija, vino).

Jaču konzumaciju alkoholnih pića kod kuće, Mladenović objašnjava kao zloupotrebu.

„Takva konzumacija je na nivou zloupotrebe, a to nije bolest, već poremećaj koji dovodi uglavnom do socijalnih problema – nasilja u porodici, saobraćajnih nesreća i samoubistava”, objašnjava načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje .

Napominje da je to više problem za sistem u celini nego za psihijatriju, osim ako dođe do pokušaja samoubistva.

Pogledajte video: Mamurluk ima muzej

Potpis ispod videa,

Muzej mamurluka u Zagrebu: Priče kojih se teško sećamo

Za alkohol ne treba recept

Stručnjaci objašnjavaju da je mnogo lakše doći do alkohola nego da lekova za smirenje.

„Mnogi u stresnim situacijama posežu sa alkoholom, u pokušaju da ublaže neprijatna osećanja”, u pisanom odgovoru za BBC na srpskom kaže Ivana Stašević Karličić, v.d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti Laza Lazarević.

Mladenović objašnjava da je „alkohol legalna supstanca koje dostupna i brzo smanjuje nivo stresa, ima potpuno isti mehanizam i dejstvo na receptore kao bensedini, bromazepani i ostali sedativi”.

„Samo što vam je za njih potreban recept, a za piće nešto novca”, kaže Mladenović.

Koliko alkohola je mnogo?

Za muškarce to je više od 50 jedinica alkohola nedeljeno u periodu tokom pet godina, a za žene 35 jedinica nedeljno, navode stručnjaci.

Koliko jedinica alkohola ima u svakom piću?

Velika krigla jačeg lagera ili piva – 3

Prosečna čaša vina – 2

Velika krigla slabijeg lagera ili piva – 2

Flaša lagera ili piva – 1,7

Čašica žestokog pića – 1

Pogledajte video: Kako alkohol šteti vašim genima

Potpis ispod videa,

Kako alkohol šteti vašoj DNK i tera vas da još pijete

Kako je u Srbiji

Pre proglašenja pandemije Kovida-19, još početkom marta meseca, Ministarstvo zdravlja je usvojilo plan koji se tiče očuvanja mentalnog zdravlja građana Republike Srbije.

U tom kontekstu, otvorena je i SOS Linija za pružanje psihosocijalne pomoći u uslovima pandemije.

Sa Klinike za psihijatrijske bolesti Laza Lazarević kažu da se liniji se do januara ove godine obratilo oko 9.000 građana, koji se često žale na pojačanu napetost, simptome depresije, kao i na povećanu konzumaciju alkohola u pokušaju da ublaže ove tegobe.

U njihovoj službi Urgentne psihijatrije nemaju podatke o uvećanom broju pacijenata koji se javljaju na lečenje zbog psihičkih komplikacija usled zloupotrebe alkohola, ali kažu da je svakako neophodna opsežna studija koja bi podrazumevala dugoročnije praćenje i poređenje ovih podataka pre i u toku korone.

„Za neke ljude čini se da je alkohol odgovor na borbu sa izolacijom”, kažu sa Klinike.

Pogledajte video: Crkva koja povezuje ljude sa bogom i alkoholom

Potpis ispod videa,

Mnogo različitih crkava postoji na svetu, ali samo se u jednoj pije alkohol tokom službe.

Kako je u drugim zemljama?

Upotreba alkohola takođe je povezana sa bolestima i poremećajima mentalnog zdravlja zbog kojih postoji rizik od zaraze korona virusom.

Mladenović kaže da u celom svetu postoji problem zloupotrebe alkohola, osim u zemljama gde je konzumiranje inače zabranjeno.

„Bojim se da ne postoji univerzalno rešenje i da zabrana alkohola može da bude problematična”,

„Sada biramo između dva zla, da li ćemo da smanjimo taj nivo anksioznosti alkoholom, pa da sređujemo ili ćemo pustiti ljude da budu preplavljeni besom i agresijom”, kaže on.

Zdravstvene vlasti širom sveta – od Indije do Brazila, Amerike i nekoliko evropskih zemalja – izdale su upozorenja pošto su podaci industrije pokazali dramatično povećanje u prodaji alkoholnih pića.

U SAD, na primer, onlajn prodaja alkohola skočila je za 400 odsto krajem aprila, u vreme kad su uvedene mere izolacije.

Neke zemlje, poput Južne Afrike, zabranile su prodaju alkohola tokom izolacije u pokušaju da kontrolišu konzumaciju.

Anketa nevladine organizacije „Alkohol čejndž” pokazala je da gotovo 30 odsto Britanaca smatra da tokom pandemije pije više nego obično.

Kako na organizam utiče uvećana konzumacija alkohola

  • utiče na raspoloženje i ponašanje
  • produbljuje i komplikuje već postojeće smetnje u svakodnevnom funkcionisanju
  • slabi imuni sistem
  • povećava rizik od akutnog respiratornog distres sindroma

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Related posts