Korona virus, vakcine i Srbija: Ministar zdravlja poručuje – i Rusija i Kina su važne, sad je svima jasno

Zlatibor Lončar

Potpis ispod fotografije,

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar

Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi u kojoj masovna vakcinacija stanovništva traje već mesec dana i, prema izjavama nadležnih, nema većih problema oko nabavki vakcina.

O tome kako to Srbiji uspeva, dok zemlje Evropske unije imaju sve više muka u procesu nabavke cepiva, za BBC govorio je ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

„Moram da vam kažem da sam predlagao ljudima iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i ministrima EU da ovo ide jednim drugim putem, da ne delimo Evropu na EU i ne EU zemlje, pošto korona ne poznaje granice, da napravimo jedinstven sistem i da zajedno budemo u tome.

„Međutim, očigledno je da to nije uspelo i onda je morao na snagu da stupi drugi scenario, gde dolaze do izražaja međusobni odnosi”, izjavio je u intervjuu za BBC ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar.

Prema poslednjim podacima, od početka pandemije u Srbiji je preminulo 4.038 pacijenata, a zaraženo je ukupno 397.002‬ ljudi, dok je broj vakcinisanih veći od 450.000.

„Neki drugi nisu videli vakcinu ni na TV-u”

Po broju onih koji su primili injekciju Srbija je, proporcionalno, druga u Evropi odmah iza Velike Britanije i sedma u svetu, a ljudi u Srbiji imaju i izbor koju vakcinu žele da prime.

„Sa Fajzerom smo još letos potpisali ugovor među prve tri zemlje u svetu i zato smo prvi u regionu, a među prvima u Evropi dobili Fajzerovu vakcinu.

„Drugi razlog, zašto imamo rusku i kinesku vakcinu, jesu dobri odnosi našeg predsednika (Aleksandra) Vučića sa (predsednikom Rusije) Vladimirom Putinom i (kineskim predsednikom) Si Đinpingom”, rekao je Lončar za BBC.

Ministar zdravlja Srbije vakcinisao se na Beogradskom sajmu 19. januara.

Samo dan pošto je odobrena vakcina Sinofarm proizvedena u Kini, Lončar je bio među prvima u Srbiji koji su je primili.

„Građani nemaju razloga ni za kakvu sumnju, radi se o izuzetno bezbednim, kvalitetnim i efikasnim vakcinama”, rekao je tom prilikom Lončar.

Vakcine su besplatne za stanovništvo, tačnije plaćene iz budžeta.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji gotovo svakodnevno najavljuje dolazak novih kontigenata vakcina, ne želi da otkriva kojim kanalima uspeva do njih i da dođe.

„Neke bogate zemlje su uzimale i do šest puta više vakcina nego što imaju stanovnika”, kao da su, kako je rekao Vučić, želele da vakcinišu „i sve kučiće i mačiće”, a zbog toga ostale zemlje ne mogu da vakcinišu svoje stanovnike.

„Ali izjalovio im se plan, jer su se pojavile neke male zemlje, kao što je Srbija, koje su se snašle. Bukvalno su se snašle.”

Dodao da će i Srbija da se potrudi da „tako bude u mogućnosti”.

Stanovnici u zemljama Evropske unije nemaju mogućnost izbora vakcina – evropski blok je najpre naručio velike doze Fajzerove vakcine, a onda je nastao problem u vezi sa isporukom kako tih doza američkog proizvođača, tako i vakcine švedsko-britanske kompanije AstraZeneka.

Zemlje u regionu Balkana sada gledaju u Srbiju i nadaju se da će ona proslediti deo vakcina koje stižu.

Premijer Makedeonije Zoran Zaev rekao je da mu je predsednik Vučić obećao oko 8.000 doza vakcina, a i Republika Srpska, jedan od dva entiteta Bosne i Hercegovine, obratila se za pomoć Srbiji.

Potpis ispod fotografije,

Vakcinacija u Beogradu

Lončar kaže da je Agencija za lekove u Srbiji „jedna od najstrožijih u svetu” i da „nemamo nijedan razlog da sumnjamo u vakcine jer su ispunile sve uslove i standarde koje smo za to propisali”.

„Ne mislim da postoji ijedna zemlja koja ne želi da pokrene vakcinaciju, mislim da je samo problem što nemaju svi vakcine.

„Nauka kaže da što pre vakcinišemo više ljudi, to pre ćemo moći da se vratimo normalnom životu, da krene da nam rade ekonomija i privreda i sve ono što u ovom trenutku trpi.

Razlog broj jedan je da spasemo ljudske živote i da ljudi ostanu zdravi, a dalje da pokrenemo privredu”, rekao je Lončar.

On je potvrdno odgovorio na pitanje da li će zemlje koje imaju dobre diplomatske odnose sa Rusijom i Kinom prve dobiti vakcinu.

„Mislim da je to sada svima jasno”, dodao je srpski ministar.

„Korist od toga sada imaju naši građani, a neki drugi, koji nisu ulagali u te odnose, nisu do sada ni na televiziji videli vakcinu”.

Znači li to da zemlje treba da se osnove same na sebe i diplomatske veze?

„Upravo je to pokazala ova pandemija.

„Onaj ko se oslonio na sebe i svoje diplomatske veze bolje je prošao od onoga koje čekao na pomoć i solidarnost drugih”, odgovorio je Lončar.

Dodao je da se „iskreno nada da će ovo biti nauk za ubuduće”.

„Ne bi bilo dobro da se u budućnosti dešavaju ovakve stvari – i zbog EU i zbog svih onih koji u EU gledaju kao u vrednost koju treba slediti”, kaže on.

Vakcinacija na Kosovu

Lončar kaže da je Srbija „vodila računa o tome da deo vakcina dostavi i na Kosovo” i da su „vakcinisani ne samo Srbi, već i Albanci koju su želeli”.

„Međutim, vlasti takozvanog Kosova se sa time nisu složile. Napravili su od toga problem, što mi stvarno ne možemo da razumemo.

„Mi smo napravili opciju B, pa smo za sve ljude sa Kosova koji žele organizovali punktove u centralnoj Srbiji i te ljude smo vakcinisali.

„Mogu da vam kažem da se radi o desetima hiljada i da je dosta Albanaca prelazilo u Srbiju, koji su imali srpsku ličnu kartu”, rekao je Lončar.

Dodao je da je Srbija dala Kosovu i PCR testove i određene količine kiseonika kada je zafalilo.

„Tada nisu pravili problem. Mi ovo pitanje nikada nećemo stavljati na politički nivo, za nas je ovo pitanje spasavanja ljudskih života i ponašaćemo se tako i nadalje.

„Pomoći ćemo sve što možemo”, poručio je Lončar.

O odnosu EU i siromašnijih zemalja i sporu sa AstraZeneka

„Ja mogu samo da vam kažem činjenice – nismo dobili nijednu vakcinu iz EU”, rekao je Lončar na pitanje BBC-ija.

„Nismo dobili nijednu vakcinu putem Kovaks sistema, ako mislite na to, a i pitanje je kada ćemo dobiti, jer je nova inforamcija da fabrika AstraZeneka, koja je trebalo da proizvodi vakcine, negde u svetu nije ni otvorena”, kaže ministar zdravlja Srbije.

Evropska unija ima mnogo problema oko snabdevanja vakcinama, uprkos ugovorima koje je potpisala sa kompanijama Fajzer i AstraZeneka.

Fajzer je u jednom trenutku značajno smanjio obećane i dogovorene isporuke vakcina, a sličan spor je ispao i sa kompanijom AstraZeneka, što je prilično razljutilo čelnike Evropske unije.

O sporu Evropske unije i AstraZeneke, Lončar kaže da je „činjenica da nema dovoljno vakcina” i da se „neće ostvariti ono na šta je računala EU”.

„Siguran sam da je problem što se ovaj proces nije pratio od početka.

„Mislim da smo morali da budemo jedinstveniji i da je EU morala da ima mehanizam koji će otići u AstraZeneku i sve te kompanije, koji će pratiti proces proizvodnje da znaju na šta će moći da računa, da se ne bi desilo da računate na milione, a da ne dobijete ništa ili vrlo malo”, kaže Lončar.

Smatra i da je EU pogrešila i da je trebalo da probaju da dobiju rusku i kinesku vakcinu.

„Mislim da bi to bilo bolje za građane Evropske unije i za ceo svet, jer ovo je globalni problem.

„Po meni, nije bilo razloga da se ne gleda šire i da se angažuju svi mogući resursi, da se ne prave nikakve razlike, da bude samo pitanje kvaliteta i bezbednosti”, ocenio je Zlatibor Lončar u intervjuu za BBC.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Related posts