‘Loš’ momak koji nije uradio ništa loše

182599720255a3916201309942220036_w640

Pobedniku ide plen. Novaku Đokoviću, posle pobede nad Rodžerom Federerom u četiri seta, takođe ide i saosećanje.
To nije instiktivna emotivna reakcija kada neko upravo osvoji svoj deveti Gren slem i u džep stavi 1,8 miliona funti.

Ali Federer je kralj Centralnog terena, a čovek koji ga skine sa prestola mora nositi teret, što je neizbežno, isto koliko je i nepravedno.

U nedelju je 33-godišnji Federer, sedmostruki šampion na ovoj podlozi, imao podršku svakog čoveka, žene i elegantno obučenog gledaoca, u pokušaju da porazi protivnika, ali i godine.

To je ostavilo Đokovića, krunisanog šampiona i prvog reketa sveta, kao najusamljenijeg čoveka u istočnom Londonu i hladnokrvnog ubicu Federerove bajke i romantičnih snova navijača koji ga obožavaju.
Šta može da uradi? On je loš momak koji nije uradio ništa loše. Nije uzeo slatkiš od deteta, prekinuo Božić ili napravio džinovski smrtonosni laser i usmerio ga ka najvećim svetskim gradovima.

Umesto toga, prestigao je četvoricu legendi na listi Gren slem šampiona – Andrea Agasija, Džimija Konorsa, Ivana Lendla i našeg dragog Freda Perija. Na najvećim turnirima ima dva trofeja više od Džona Mekinroa, tri više od Stefana Edberga i svog trenera Borisa Bekera. Bjern Borg mu je na vidiku.

I, to je uradio igrajući igru bez mana – slao je udarce sa takvom preciznošću da je skoro svaki put podizao kreč sa linija. Takvom snagom da je čovek koji ume da skrati prostor i uglove poput Federera, bio nateran da juri i da se povlači. Takvom brzinom i intenzitetom u odbrani da protivnik mora pogoditi nekoliko vinera kako bi osvojio jedan jedini poen.

U jednom trenutku, kada je imao brejk zaostatka u trećem setu pri rezultatu 1-1, Rodžer je odigrao lob bekhendom koji je izazvao ekstazu kod onih koji su sedeli na jeftinijim mestima. “Ti si genije, Rodžer”, začulo se.
Šta to govori o Đokoviću, koji je pobedio Federera u dva uzastopna vimbldonska finala i osvojio četiri Gren slem titule od trenutka kada je njegov protivnik uzeo poslednju?

Novak je čudo u dobu strahovite konkurencije, talenat koji nije napredovao samo tokom druge polovine zlatnih godina Rodžera Federera i Rafaela Nadala, već je ostao najjači i kada su se novi rivali poput Endija Marija i Stana Vavrinke borili za prevlast.

I pored toga, on je okarakterisan kao strogi negativac u odnosu na ove kitnjaste heroje, poput Terensa Stampa u Supermenu 2, ili kao General Đok, a ne General Zod. Još jednom je ovo bila potpuno zaslužena pobeda. Bilo je očekivano da će biti neizvesno poput njihovih prethodnih 39 susreta jer ih je pre nedelje delila samo jedna pobeda, a obojica su imala po šest trijumfa u 12 mečeva na Gren slemovima.

To se obistinilo – kao što je kvalitet tenisa potvrdio njihov status dvojice najboljih tenisera današnjice, tako je i nivo dostigao nestvaran vrhunac u izvanrednom taj brejku drugog seta, u kojem je Federer spasao sedam set lopti i nekako izjednačio na 1-1.
Ali, iako je bio egal na semaforu, njega nije bilo na terenu – nije ga bilo uvek i razlika nije bila velika, ali je postojala u ključnim trenucima i kritičnim razmenama. U prvom setu u kojem smo videli da je izgubio prednost brejka, Švajcarac je pogodio samo 59% prvog servisa. U prvom delu igre besprekornog polufinala sa Endijem Marijem bio je na 85 procenata. Napravio je 11 neiznuđenih grešaka, naspram samo tri Đokovićeve, kao i duplu servis grešku na set lopti.

Osnovni razlog zbog kojeg je počistio Marija u tri seta jeste snaga prvog servisa. Mari je profitirao u razmenama, ali njih jednostavno nije bilo dovoljno. Da bi pobedio Novaka, morao je da zadrži taj nivo – umesto toga se povukao i taj prostor je šampion ispunio.

Federer je imao svoje šanse, trenutke koje bi na vrhuncu karijere iskoristio. ‘Brejknuo’ je mlađeg momka od sebe ‘sa nulom’ u šestom gemu prvog seta, ali je onda ispustio prednost već u sledećem servis gemu, iako se u proteklih 12 dana suočavao sa samo četiri brejk šanse.

Imao je dve set lopte pri rezultatu 6:5. U obe situacije Đokovićev servis se pokazao neprobojnim, za razliku od Federerovog koji je bio ‘faličan’, baš kao i dubina njegovih forhenda kojom je spasao brejk i u drugom setu. Rodžer je u prethodnom vimbldonskom finalu kontrolisao tempo. Ovoga puta, riternima koji su mu padali pod noge i udarcima koji su ga izmeštali iz komforne zone zamaha, njegov tajming je bio poremećen, a aura umanjena.
Đoković nikada ne bi trebalo da dozvoli da mu onakav drugi set isklizne. Videvši da se to desilo, vratio se još oštriji, proizvodeći brejk lopte u prvom i trećem servis gemu protivnika u trećem setu.

Kada je kiša nakratko počela da pada iz tamno sivih oblaka, to je obećalo malo ‘svetla’ za Federera. Kada je 2012. godine zbog vremena prekinuto finale protiv Marija u istom trenutku susreta, on se vratio i osvojio naredna dva seta za pobedu. Umesto reprize, Đoković, kao neko ko je otporan na srećne završetke drugih, potpuno ga je zatvorio.

U tom trećem setu osvojio je 94% poena na svoj servis, a u četvrom je sa lakoćom oduzeo servis protivniku, zabeleživši 12 vinera. Dobio je skoro polovinu poena u gemovima Federera, vraćajući ga pozadi, šetajući ga sa jednog na drugi kraj terena.
Do kraja, 35 grešaka ispalo je sa Federerovog besprekornog reketa, ostavivši ga zbunjenog i bez starog čarobnjaštva. Đokovićeva snaga je bila tolika da je Federer u gotovo svakom poenu morao da trči najmanje metar više od mlađeg protivnika. Nije izgledao kao najstariji igrač koji se našao u vimbldonskom finalu posle 41 godine, nikada i neće, ali pravi vernici su znali, iako su se nadali još jednom, poslednjem čudu.

Žalost ne bi trebalo da traje još dugo. Đoković zaslužuje više.

U godinama koje dolaze će i dobiti.

Ovim rečima je Tom Fordajs, novinar Bi-Bi-Sija, opisao je atmosferu na Centralnom terenu Vimbldona tokom i posle jučerašnjeg finala.

Verovatno, ništa više ne treba dodati…

Related posts

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.