Mijailović: Dominacija litijumskih baterija otežava razvoj drugih baterijskih tehnologija

Većina električnih vozila, mobilnih telefona i laptopova danas se napaja litijum-jonskim baterijama i ta tehnologija će, najverovatnije, biti dominantna i narednih 15-20 godina, iako je započeta proizvodnja natrijum-jonskih baterija, rekao je danas Daniel Mijailović, asistent na Katedri za konstrukcione i specijalne materijale Tehnološko-metalurškog fakulteta (TMF) u Beogradu.

On je za Betu rekao da dominacija litijumskih baterija otežava razvoj drugih baterijskih tehnologija.

“Još ima prostora za otvaranje novih fabrika baterija usled očekivanog porasta tržišta u narednim godinama, ali je potrebno dosta vremena i ulaganja kako bi nove baterijske tehnologije imale praktičnu primenu”, rekao je Mijailović.

Naveo je da su istraživanja o korišćenju natrijuma u baterijama, koji bi zamenio litijum zbog rizika lošeg uticaja na životnu sredinu, počela sedamdesetih godina prošlog veka kada su u tome prednjačile Sjedinjene Američke Države.

Ključni napredak tehnologiji natrijumskih baterija su, prema rečima Mijailovića, dali japanski istraživači pre desetak godina, ali od tada su kineske kompanije preuzele vodeću ulogu u komercijalizaciji te tehnologije.

“Od 20 fabrika natrijumskih baterija, koje su planirane ili već u izgradnji širom sveta, 16 se nalazi u Kini. Procene su da će za dve godine u Kini biti smešteno skoro 95 odsto svetskog kapaciteta za proizvodnju natrijumskih baterija. Iako će njihova proizvodnja i dalje biti mala naspram litijumskih, neosporno je da se njihov napredak ubrzava”, rekao je Mijailović.

Prema njegovim rečima tehnologija izrade natrijumskih baterija neće zameniti tehnologiju litijumskih jer ne postoji idealna baterija koja bi zadovoljila sve potrebe tržišta.

“Interesantno je da je najveći svetski proizvođač baterija za električne automobile CATL uspeo da u jednoj bateriji koristi i natrijumske i litijumske ćelije”, naveo je Mijailović.

U električnom automobilu litijumska baterija je, kako je rekao, teška i do 900 kilograma, a natrijumske istog kapaciteta su još teže i to bi predstavljalo još veći problem.

Natrijumske baterije se, međutim, prema rečima Mijailovića, mogu koristiti za skladištenje energije u mrežama gde nije bitna njihova težina, već koliko može da izdrži ciklusa punjenja i pražnjenja, a primer je kineski grad Kingdao,
gde se koriste te baterije koje prema nekim tvrdnjama mogu da dostignu i do 6.000 ciklusa.

“Najskuplji deo u električnom automobilu je baterija, a u njoj katoda. Trenutno su na tržištu dominantne NMC (nikl, mangan, kobalt) katode, pri čemu se traga za novim katodnim materijalima koja će imati zadovoljavajuću gustinu energije, koja će biti bezbedna i ekonomski prihvatljivija”, rekao je Mijailović.

Dodao je da se baterija sastoji od anode, katode, separatora i elektrolita. U fabrici “ElevenEs” u Subotici otvorena je, objasnio je Mijailović, fabrika koja proizvodi baterije na bazi litijum – gvožđe – fosfat (LFP).

Te baterije su, kako je rekao, prvo počeli da koriste Kinezi, masovno pre desetak godina, a ima povoljan uticaj na životnu sredinu jer ne sadrži nikl, ni kobalt.