Milić (NDNV): Srbija mehanizme za borbu protiv lažnih vesti ne primenjuje protiv tabloida

Izvršni direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), novosadski advokat Veljko Milić izjavio je da Srbija ima mehanizme za borbu protiv lažnih vesti ali ih ne primenjuje adekvatno, a vlast tabloide koji šire lažne vesti koristi kao sredstvo za borbu protiv nezavisnih medija, umesto da ih zakonski sankcioniše.

Milić je u autorskom tekstu za fektčekersku rubriku Vojvodjanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE) naveo da je “borba protiv lažnih vesti poslužila nedavno kao izgovor izvršnoj vlasti u Srbiji da pokuša da ograniči slobodu izražavanja u meri koja je neproporcionalna zvanično proklamovanom cilju”.

“Zahvaljujući brzoj reakciji novinarske i medijske zajednice u Srbiji, sporni zaključak ubrzo je stavljen van snage. Država je imala efikasan način da se bori protiv lažnih vesti i dezinformacija i pre donošenja spornog zaključka”, naveo je Milić.

Objasnio je da je društvena štetnost širenja lažnih vesti u Srbiji prepoznata pre više desetina godina pa je tako postojalo krivično delo “širenje lažnih vesti”, koje je u medjuvremenu prestalo da postoji, to jest izmenjeno je 2006. godine i sada se zove “izazivanje panike i nereda”.

Za ovo krivično delo je propisana kazna zatvora od tri meseca do tri godine i novčana kazna, a ukoliko je krivično delo učinjeno putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu zaprećena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina.

“Ovo krivično delo može da se učini samo sa umišljajem, što bi značilo da je novinar u trenutku objavljivanja vesti bio svestan da je vest koju objavljuje lažna. Ukoliko je novinar, pre objavljivanja, proverio istinitost informacije na način na koji to propisuju Zakon o javnom informisanju i medijima i Kodeks novinara Srbije, neće postojati svest da je informacija koja se objavljuje lažna i samim tim neće postojati ni ovo krivično delo”, objasnio je Milić.

Kao primer za širenje panike, on je naveo da bi značajnije ometanje sprovodjenja odluka i mera državnih organa moglo nastati kada bi zbog objavljene lažne vesti da su vakcine štetne veliki broj gradjana odbio da vakciniše svoju decu, što bi omelo ili onemogućilo državne organe u sprovodjenju mera koje se odnose na kolektivnu imunizaciju stanovništva.

“Mehanizam za borbu protiv lažnih vesti pravni sistem Republike Srbije ima već više desetina godina. Ostaje samo da se ovaj mehanizam dosledno primenjuje, kako u redovnim okolnostima, tako i u vanrednom stanju. Eventualno uvodjenje dodatnih mera za borbu protiv lažnih vesti od strane države, moglo bi biti opravdano tek pošto su se već postojeći mehanizmi pokazali neefikasnim”, naveo je Veljko Milić.

Dodao je da pojedini tabloidi na dnevnom nivou objave po nekoliko lažnih vesti, a da autori lažnih vesti i odgovorne osobe u tabloidima zbog toga nikada nisu sankcionisani i ocenio da se može zaključiti da se mehanizam za borbu protiv lažnih vesti koji krivično zakonodavstvo omogućava ne primenjuje adekvatno.

“Umesto toga, autori lažnih vesti i odgovorna lica u tabloidima koriste se za vaninstitucionalnu borbu države protiv nezavisnih medija i novinara, na taj način što proizvodjači lažnih vesti i odgovorna lica u tabloidima za lažne vesti proglašavaju sve one informacije koje dolaze od strane nezavisnih medija i novinara, samo zbog toga što takve informacije odstupaju od zvaničnog stava državnih zvaničnika”, napisao je Milić u autorskom tekstu.

Prema njegovim rečima, krizne situacije, kao što je ova u kojoj se nalazimo, uzrokovana pandemijom virusa kovid-19, predstavljaju idealno tlo za bujanje lažnih vesti.

Related posts

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.