Životna sredina
| Izvor: Beta
| 05.01.2024
|
access_time
12:25
Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije objavilo je danas da, zajedno sa Agencijom za zaštitu životne sredine, prati situaciju na reci Dunav kod Bačke Palanke gde je noćas potonula barža nemačkog broda “Lola – 5”, koja je prevozila oko 1.000 tona veštačkog azotnog đubriva.
U ovom momentu inspektori za vode nadležnog Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu utvrđuju pet lokaliteta na kojima će predstavnici Agencije za zaštitu životne sredine uraditi uzorkovanje i određivanje svih fizičko-hemijskih parametara u cilju analize kvaliteta vode, kako bi se utvrdio uticaj nezgode na životnu sredinu, objavilo je ministarstvo.
Do nezgode je došlo oko 00.40 sati, kada je nemački brod “Antonia” koji je vukao natovarenu baržu “Lola – 5”, udario u stub mosta “25-Maj” koji spaja granične prelaze Bačka Palanka-Ilok.
Brod je udario u stub mosta na teritoriji plovnog puta reke Dunav u Hrvatskoj, zbog čega su obaveštene i hrvatske nadležne službe.
Ekološki stručnjak Dušan Blagojević je za N1 rekao je da će potonuće barže sa 1.000 tona đubriva “svakako negativno uticati na vodeni biljni i životinjski svet, pa posredno i na ljude”.
“Kako ne znamo koja tačno vrsta đubriva se nalazila i u kojoj količini, možemo samo pretpostaviti da se radi o amonijačnim đubrivima (nitratnim, ili fosfatnim, ili kombinovano). Svakako pojaviće se višak nutritijenata (azot i fosfor) koji će neminovno dovesti do cvetanja algi koje prouzrokuju potrošnju kiseonika u površinskim vodama. Doći će do stvaranja patogena, eutrofikacije, kao i mogućnosti povećane koncentracije nitrata u vodi za piće – i na kraju emisija neprijatnih mirisa i gasova u vazduhu”, naveo je Blagojević.
Kako je objasnio, kada đubrivo uđe u površinsku vodu, hranljive materije koje oslobađaju stimulišu rast mikroorganizama.
“Rast i razmnožavanje mikroorganizama smanjuju sadržaj rastvorenog kiseonika u vodi. Bez dovoljnog rastvorenog kiseonika u površinskoj vodi, ribe i druge vodene vrste se guše. Rezultirajuće mrtve ribe i druge vodene vrste pogoršavaju kvalitet vode i izazivaju neprijatne mirise”, rekao je Blagojević.
Dodao je da se broj biljaka i algi u reci povećava sa povećanim prilivom hranljivih materija, posebno azota i fosfora.
“Azot i fosfor su prisutni u đubrivu u dovoljnoj količini da se koriste kao đubrivo za rast useva i imaće sličan efekat na alge i vodene biljke. Kao i kod useva, dostupnost hranljivih materija je kritičan faktor za rast vodenih biljaka i algi”, rekao je on.
Naglasio je i da povećana proizvodnja vodenih biljaka i algi nije zdrava za vodne resurse.
“Eutrofikacija je termin koji se koristi za opisivanje prirodnog ili ljudskim ubrzanim procesom kojim vodeno telo postaje bogato vodenim biljkama i siromašno kiseonikom. Kad ove vodene biljke uginu, mikroorganizmi to koriste kao organsku materiju, tj. kao izvor hrane. Još jednom, mikroorganizmi rastu i razmnožavaju se i troše kiseonik u vodi. Svako povećanje rasta vodenih biljaka na kraju će rezultirati smanjenim sadržajem rastvorenog kiseonika u vodi, na kraju gušeći ribe i druge vodene vrste”, objasnio je Blagojević.
Naglasio je i da pored iscrpljivanja kiseonika, alge mogu biti i toksične.
“Amonijak je toksičan za ribe i druge vodene životinje, čak i u niskim koncentracijama. Koncentracije čak i od 0,02 ppm mogu biti smrtonosne. Visoki nivoi amonijaka mogu takođe da ugroze opšte zdravlje vodenih ekosistema, što vodi do promena u diverzitetu vrsta i neuravnoteženosti u lancu ishrane”, zaključio je Blagojević.