Mjanmar: Veliki protesti zbog vojnog puča i svrgavanja vlasti, policija koristila vodene topove

Police fire a water cannon at protesters demonstrating against the coup and to demand the release of elected leader Aung San Suu Kyi, in Naypyitaw, Myanmar, February 8, 2021.

Potpis ispod fotografije,

Policija je koristila vodene topove protiv demonstranata

Policija u glavnom gradu Mjanmara koristila je vodene topove protiv demonstranata koji protestuju širom zemlje zbog nedavnog vojnog puča.

Hiljade ljudi već nekoliko dana izlazi na ulice, tražeći da izabrana liderka Aung San Su Ći bude puštena iz kućnog pritvora i da demokratija bude obnavljenja.

Ovo su najveći protesti u Mjanmaru u više od decenije.

Vojska Mjanmara preuzela je vlast u zemlji posle puča 1. februara, navodeći kao razlog navodne nepravilnosti tokom izbora na kojim je stranka Aung San Su Ći osvojila ogromnu većinu poslaničkih mesta.

Su Ći i visoki lideri njene stranke Nacionalna liga za demokratiju (NLD), uključujući predsednika Vin Miinta, stavljeni su u kućni pritvor.

Vojska je iznela tvrdnje, koje do sada nisu potkrepljene dokazima, da su raniji izbori bili lažni.

Proglašeno je jednogodišnje vanredno stanje u Mjanmaru, poznatom i kao Burma, a vlast je predata vrhovnoj komandantu Min Aung Hlaing.

Policija u Mjanmaru podnela je krivične prijave protiv Aung San Su Ći, liderke zemlje, koja je pritvorena posle puča.

Među delima koja joj se stavljaju na teret su kršenje zakona o uvozu i izvozu i posedovanje nedozvoljenih sredstava komunikacije.

Ona će ostati u pritvoru do 15. februara, pokazuju policijski dokumenti.

Prevrat je izazvao reakcije širom sveta – Amerika je Mjanmaru zapretila sankcijama, a Kina je blokirala saopštenje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o osudi vojnog puča.

Lideri puča su formirali vrhovno veće koje je iznad vlade.

U najvećem gradu Mjanmara Jangonu, znaci otpora i građanske neposlušnosti rastu.

Lekari i medicinsko osoblje u desetinama bolnica širom zemlje zaustavljaju rad u znak protesta i traže puštanje Su Ći.

Ona nije viđena u javnosti otkako ju je vojska privela.

Pogledajte video: Lekari ustali protiv hunte

Potpis ispod videa,

Građanska neposlušnost: Ovako ljudi u Mjanmaru odgovaraju na vojni puč

„Nećemo da radimo”

Do ponedeljka ujutro, desetine hiljada ljudi okupilo se u glavnom gradu Nei Pi To na demonstracijama, a značajan broj ljudi izašalo je na ulice drugih gradova poput Mandalaja i Jangona, objavio je BBC Burma.

Među demonstrantima su učitelji, advokati, bankari i državni službenici.

U Nei Pi Tou policija je koristila vodenene topove u pokušaju da rastera demonstrante, a bilo je izveštaja o nekoliko povređenih.

Oko hiljadu nastavnika krenulo je u protestni marš iz Jangona prema glavnom gradu Mjanmara.

Potpis ispod fotografije,

Aung San Su Ći je de fakto politički vođa Mjanmara. Sada je drži vojska

Mjanmar ima dugu istoriju vojne vladavine i mnogi ljudi se još sećaju terora tokom prethodnih pučeva.

Dan posle puča, na ulicama Jangona mogli su se čuti sirene automobila i lupanje u šerpe u znak protesta.

Protesti su osamovljeni tokom vikenda.

Dopisnik BBC-ija za Jugoistočnu Aziju Džonatan Hed kaže da su masovni skupovi tokom vikenda dali novi zamah onima koji se protive prošlonedeljnom puču, iako još nema jasno profilisanih vođa – za sada je to spontano iskazivanje protivljenja prkosa.

Još nema odgovora vojnih vladara u zemlji, a policija takođe deluje zbunjeno kako treba da se nosi sa masom koja ih je potpuno nadmašila, kaže dopisnik BBC-ija.

Aktivističke grupe pozvale su na građansku neposlušnosti, a na Fejsbuku je napravljena grupa radi bolje organizacije.

Međutim, nekoliko dana pošto je vojska zbacila izabranu vlast u oružanom puču. onemogućila je stanovnicima te zemlje pristup Fejsbuku.

Zvaničnici kažu da ta društvena mreža – koja je za mnoge u Mjanmaru jedino čemu mogu da pristupe na internetu – blokirana radi održanja stabilnosti.

Fejsbuk je postao ključna platforma za protivnike prevrata izvedenog 1. februara.

U 70 bolnica i drugih zdravstvenih ustanova širom zemlje, medicinari su u znak protesta zbog puča obustavili rad u svim slučajevima koji nisu hitni.

Stotine zdravstvenih radnika stavili su crvene trake na odeću da pokažu da su protiv puča.

Potpis ispod fotografije,

Medicinsko osoblje u Jangonu

Na Fejsbuku su mnogi zamenili profilne fotografije crvenom bojom, simbolom protesta zbog vojnog puča.

Lokalci kažu da je njihova teška bitka za demokratiju izgubljena.

„Probuditi se i shvatiti da se sve promenilo preko noći nije nov osećaj, ali jeste nešto što sam mislio da smo prevazišli, što sam mislio da nikada više neću morati da osetim”, rekao je za BBC jedan dvadesetpetogodišnji mladić koji je tražio da ne bude imenovan.

Potpis ispod fotografije,

Vojnici u patroli

Šta se desilo i šta je povod?

Vojska je preko televizije saopštila da je proglašeno vanredno stanje na godinu dana.

Puč je kulminacija tenzija između vojske i vlasti, koje su porasle kada je na izborima izgubio opozicioni kandidat, kojeg je podržavala vojska.

Mjanmarom, koji se ranije zvao Burma, vladala je armija do demokratskih reformi 2011. godine, koje je povela Aung San Su Ći.

Vojska je navela da je moć prešla u ruke komandanta generalštaba Min Aung Hlainga.

Zamenjeno je jedanaest ministara i zamenika, među kojima su ministri finansija, zdravlja, unutrašnjih poslova i spoljnih poslova.

Na prvom sastanku kabineta u utorak, 2. februara Min Aung Hlaing je ponovio da je preuzimanje vlasti bilo „neizbežno”.

Potpis ispod fotografije,

Zapovednik vojske Min Aung Hlaing

Šta se desilo na izborima?

Nacionalna liga za demokratiju osvojila je 83 odsto mesta u parlamentu na izborima 8. novembra koji su doživljeni kao referendum o vladavini Su Ći.

To su tek drugi izbori održani u zemlji od kraja vladavine vojne hunte 2011. godine.

Ali vojska je osporila rezultat i poslala žalbe Vrhovnom sudu protiv predsednika i izborne komisije.

Vojska je pretila da će „preduzeti korake”, što je narednih dana povećalo strah od državnog udara, dok izborna komisija odbacuje sve optužbe o nameštanju.

Pogledajte video: Fitnes instruktorka vežbala, iza nje vojni puč

Potpis ispod videa,

Vežbala dok je iza njenih leđa organizovan puč

Ko je Aung San Su Ći?

Ćerka heroja borbe za nezavisnost Mjanmara, generala Aung Sana, koji je ubijen nedugo pre nego što je zemlja postala slobodna od britanske kolonijalne vladavine 1948.

Su Ći je nekada smatrana prvakinjom borbe za ljudska prava. Dodeljena joj je Nobelova nagrada za mir 1991. godine, dok je bila u kućnom pritvoru.

Provela je gotovo 15 godina u pritvoru između 1989. i 2010. godine.

U novembru 2015. dovela je Nacionalnu ligu za demokratiju do ubedljive pobede na prvim slobodnim izborima u Mjanmaru u prethodnih 25 godina.

Po ustavu ne može da bude predsednica zemlje jer su joj deca strani državljani, ali Su Ći se smatra stvarnim političkim vođom Mjanmara.

Poslednjih godina kritikovana je zbog odnosa prema muslimanskoj manjini Rohindža.

Stotine hiljada Rohindža je 2017. godine pobeglo u susedni Bangladeš pod naletima vojske Mjanmara.

Međunarodni akteri koji su ranije podržali Aung San Su Ći tada su je optužili da ne čini ništa da zaustavi silovanja, ubistva, a možda i genocid, kao i da odbija da osudi postupanje vojske ili prihvati da su se zverstva desila.

Međutim njena popularnost ostala je velika u zemlji sa većinskim budističkim stanovništvom, koje ne mari mnogo za Rohindže.

Potpis ispod videa,

Nekadašnja dobitnica Nobelove nagrade za mir odgovara na optužbe za genocid.

Neimenovani izvori iz NLD-a rekli su da su i ona i predsednik Vin Mjin bili u kućnom pritvoru.

„Obavešteni smo da ne brinemo. Međutim, brinemo. Bilo bi olakšanje kad bismo mogli da vidimo njihove fotografije kako su kod kuće”, rekao je poslanik novinskoj agenciji AFP, pod uslovom da ostane anoniman.

Mnogi od ostalih pritvorenih poslanika su i dalje u svojim vladinim stambenim objektima, dok je jedan član NLD-a to opisao kao „pritvorni centar na otvorenom”.

Su Ći – koja je provela skoro 15 godina u pritvoru između 1989. i 2010. godine – pozvala je pristalice da „protestuju protiv puča” u pismu napisanom pre nego što je pritvorena.

Upozorila je da će akcije vojske vratiti zemlju pod diktaturu.

Potpis ispod fotografije,

Protesti širom sveta održavaju se ispred ambasada Mjanmara

Reagovanja u svetu

„Ovo je težak udarac za demokratiju”, ocenile su Ujedinjene nacije, dok su se puču takođe usprotivile Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države.

Američki predsednik Džo Bajden zapretio je da će ponovo uvesti sankcije Mjanmaru, rekavši da „vojska ne bi smela da nadvlada volju naroda”.

Sankcije su tek nedavno ublažene, nakon što je zemlja počela da izlazi iz višedecenijske vojne diktature.

Telo UN se sastalo u utorak, ali njegove članice nisu uspele se dogovori o zajedničkoj izjavi, jer se Kina usprotivila.

Kina ima moć veta kao jedan od pet stalnih članova Saveta bezbednosti.

Uoči sednice, specijalna izaslanica UN za Mjanmar Kristina Šraner najoštrije je osudila vojni puč, koji je organizovan posle odbijanja vojske da prihvati ishod izbora.

Ona je rekla da je jasno da je „nedavni ishod izbora bila snažna pobeda” stranke Su Ći.

U daljoj kritici, Grupa sedam glavnih ekonomskih sila saopštila je da je „duboko zabrinuta” i pozvala na povratak demokratije.

„Pozivamo vojsku da odmah okonča vanredno stanje, povrati vlast demokratski izabranoj vladi, da oslobodi sve nepravedno pritvorene i poštuje ljudska prava i vladavinu zakona”, navodi se u saopštenju objavljenom u Londonu.

G7 čine Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Velika Britanija i SAD.

Kina je od puča upozoravala da bi sankcije ili međunarodni pritisak samo pogoršali stvari u Mjanmaru.

Peking već dugo ima zaštitničku ulogu prema Mjanmaru, jer ga vidi kao ekonomski važnu.

Zajedno sa Rusijom, ona je više puta zaštitila Mjanmar od kritika u UN zbog vojnih akcija protiv muslimanske manjine Rohindža.

„Stav Pekinga o situaciji u Mjanmaru u skladu je sa njegovom sveukupnom sumnjnom prema međunarodnoj intervenciji”, rekao je Sebastijan Stranđo, autor i urednik za jugoistočnu Aziju u Diplomatu, za BBC.

Iako Kina zaista ima stratešku korist od otklona Mjanmara prema zapadnu, to ne znači da je Peking zadovoljan pučem, kaže on.

„Imali su prilično dobru saradnju sa Nacionalnom ligom za demokratiju i mnogo su uložili u izgradnju odnosa sa Aung San Su Ći.

„Povratak vojske na vlast zapravo znači da Kina sada mora da se pozabavi situacijom u Mjanmaru koji je u prošlosti bio sumnjičav prema kineskim namerama”.

Tekst je ažuriran 8. februara 2021.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Related posts