Na današnji dan 28. jul

Na današnji dan 28. jula 1914. Austro-Ugarska je objavila rat Srbiji, mesec dana posle atentata na prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu. Dalji tok događaja doveo je do Prvog svetskog rata.

1330 – Srpski kralj Stefan Dečanski potukao je u bici kod Velbužda vojsku bugarskog cara Mihajla Šišmana koji je tada poginuo.

1586 – Tomas Heriot (Thomas Harriot) je iz Kolumbije doneo prve krompire u Englesku. Krajem 16. veka krompir je prenet i u Španiju. U početku se gajio kao ukrasna biljka, ali se počeo koristiti za ishranu širom Evrope zbog porasta stanovništva, ratova i gladi.

1655 – Umro je francuski pisac Sirano de Beržerak (Syrano, Bergerac), poznat po delu “Drugi svet”, u kojem je spojio političku satiru i naučnu fantastiku. Edmon Rostan (Edmond Rostand) ga je uzeo za glavnog junaka popularne komedije “Sirano de Beržerak”.

1741 – Umro je italijanski kompozitor i virtuoz na violini Antonio Vivaldi, jedan od najznačajnijih predstavnika baroka i prethodnika novog doba klasike. Iz njegovog obimnog stvaralačkog opusa najčuveniji je koncert za violinu i orkestar “Četiri godišnja doba”.

1750 – Umro je nemački kompozitor Johan Sebastijan Bah (Johann Sebastian Bach). Savremenici su ga više cenili kao orguljaša, a interes za njegovu muziku i svest o njegovom značaju u istoriji muzike pojavili su se tek početkom 19. veka u doba muzičkog romantizma, naročito nakon Mendelsonovog (Mendelssohn) izvođenja Bahovog remek-dela “Muke po Mateji” (1829).

1794 – Na giljotini su pogubljeni jedan od glavnih vodja Francuske revolucije i vodja jakobinaca Maksimilijan Robespjer (Maximilien Robespierre) i njegovi sledbenici. To je bio kraj “jakobinske diktature” koja je zavedena u jesen 1793.

1821 – Peru je proglasio nezavisnost od Španije.

1858 – Prvi put je upotrebljen otisak prstiju kao znak identifikacije. Upotrebio ga je Vilijem Herčel (William Herschel) u Indiji kada je uzeo otisak od Radjadhara Konaija (Rajyadhar) na poledjini jednog ugovora.

1868 – Ratifikovan je 14. amandman Ustava SAD, kojim su crnci dobili pravo na američko državljanstvo.

1876 – U bici na Vučjem dolu Crnogorci su pobedili tursku vojsku pod komandom Muktar-paše i naneli joj teške gubitke – oko 4.000 mrtvih i ranjenih i 310 zarobljenih.

1899 – Rođen srpski književni i pozorišni kritičar Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971. Objavio je više dela iz oblasti književne i pozorišne kritike.

1919 – U Amsterdamu je počeo Međunarodni sindikalni kongres, na kojem je osnovan Internacionalni savez sindikata, poznatiji pod nazivom Amsterdamska sindikalna internacionala.

1937 – Japanci su u Kinesko-japanskom ratu zauzeli Peking.

1940 – Britanci su u Drugom svetskom ratu odbili nemački napad na mediteransko ostrvo Maltu.

1941 – Tokom okupacije Jugoslavije u Drugom svetskom ratu Nemci su u Beogradu, kao odmazdu za podmetanje požara u svojim garažama, streljali više od 120 ljudi, mahom Jevreja i komunista.

1942 – Umro je britanski arheolog Vilijam Pitri (William Petrie), koji je 1880. počeo prva naučna arheološka iskopavanja u Egiptu i vodio ih gotovo pola veka. Osnovao je Britansku arheološku školu u Egiptu (1906).

1945 – Američki bombarder B-25 je u gustoj magli udario u “Empajer stejt bilding” u Njujorku, tada najvišu zgradu u svetu. Poginulo je 14 ljudi.

1968 – Umro je nemački hemičar i nuklearni fizičar Oto Han (Otto Hahn), dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1944. Jedan je od inicijatora i potpisnika Getingenškog apela (1957) protiv atomskog naoružanja.

1976 – Od zemljotresa koji je potpuno razoren kineski grad Tangšan, poginulo je najmanje 242.000 ljudi, a ranjeno 164.000.

1984 – Predsednik SAD Ronald Regan (Reagan) otvorio je Olimpijske igre u Los Andjelesu, koje su bojkotovali SSSR i još neke zemlje tadašnjeg sovjetskog bloka kao revanš za američki bojkot Olimpijskih igara u Moskvi 1980.

1999 – Evropski sud za ljudska prava proglasio je francusku državu krivom za torturu nad uhapšenikom osumnjičenim za rasturanje droge. To je bila prva presuda ovog suda jednoj evropskoj zemlji.

2000 – Mirovne trupe UN ušle su u delove graničnog područja izmedju Libana i Izraela. Izrael je 24. maja, posle 22 godine, povukao svoje trupe iz okupacione zone od 15 kilometara.

2005 – Irska republikanska armija (IRA) zvanično je proglasila kraj oružane borbe protiv britanske vlasti u Severnoj Irskoj, koja je trajala 35 godina i saopštila da će se za svoje ciljeve boriti političkim sredstvima.

2010 – Parlament španske pokrajine Katalonije je prvi doneo zakon kojim je borbe s bikovima zabranio posle žestoke rasprave boraca za prava životinja i zastupnika tradicije koride kao “stuba španske kulture”.

2010 – Avion kompanije Erblu (Airblue), na letu iz Karačija za Pakistan, srušio se u pokušaju da po lošem vremenu sleti na aerodrom u Islamabadu, pri čemu su poginula sva 152 čoveka u avionu.

2011 – Administrativni prelazi izmedju Kosova i Srbije, Jarinje i Brnjak proglašeni su zabranjenom vojnom zonom u kojoj vojnici Kfora imaju pravo upotrebe oružja.

2018 – Egipatski sud osudio je 75 ljudi na smrt, uključujući i istaknute ličnosti zabranjenog Muslimanskog bratstva, zbog učešća u protestima 2013. godine.

2023 – General Abdurahman Čijani, komandant predsedničke garde Nigera, proglasio se šefom Nacionalnog saveta za zaštitu domovine, vojne hunte osnovane pošto je 26. jula izveo puč u ovoj zapadnoafričkoj zemlji.