Na današnji dan 3. januar

106. p.n.e. – Rodjen je rimski pisac, filozof, političar i govornik Marko Tulije Ciceron. Zaslužan je za prenošenje i popularizaciju grčke kulture i najznačajniji je predstavnik eklekticizma u filozofiji poslednjeg veka p.n.e. Ubijen je 43. po nalogu Marka Antonija koga je oštro napao u svojim besedama – “filipikama” (“Besede o besedništvu”, “O besedniku”, “O prijateljstvu”).

1795 – Po porazu ustanka Tadeuša Košćuškog (Tadeusz Kosciuszko), Pruska, Austrija i Rusija sklopile su tajni ugovor o trećoj podeli Poljske.

1815 – Austrija, Britanija i Francuska su stvorile vojni savez protiv Pruske i Rusije.

1868 – U Japanu je ukinuta institucija šoguna i započela “prosvetiteljska era” dinastije Meidži (Meiji). Car Mucuhito (Mutsuhito) uspostavio je centralnu carsku vlast, sproveo reforme po evropskom uzoru i otvorio put ka brzom razvoju Japana.

1875 – Umro je francuski leksikograf i enciklopedista Pjer Atanas Larus (Pierre Athanase Larousse), izdavač “Velikog svetskog rečnika XIX veka” u 17 tomova (1866). Izdavačka kuća “Larus” kasnije je postala jedna od najpoznatijih u svetu.

1924 – Engleski egiptolog Hauard Karter (Howard Carter) pronašao je u Dolini kraljeva u blizini Luksora u Egiptu sarkofag faraona Tutankamona.

1926 – Umro je češki pisac Jaroslav Hašek koji je svetsku slavu stekao nedovršenim humorističko-satiričnim romanom “Doživljaji dobrog vojnika Švejka u svetskom ratu”. Roman je preveden na mnoge jezike, po njemu je snimljeno više filmova, a adaptiran je i za pozornicu.

1931 – Umro je francuski maršal Žozef Žak Sezer Žofr (Joseph Jacques Sesaire Joffre), tvorac ratnog plana Francuske u Prvom svetskom ratu i pobednik bitke na Marni 1914. Krajem 1916. je smenjen s položaja glavnokomandujućeg francuskih armija zbog neuspeha u operacijama 1915. i 1916.

1961 – SAD su prekinule diplomatske odnose s Kubom.

1967 – Džek Rubi (Jack Ruby) koji je ubio Li Harvi Osvalda (Lee Harvey Oswald) pre no što je Osvald stigao na sud zbog ubistva predsednika SAD Džona Kenedija (John Kennedy), umro je u bolnici.

1970 – U Brazavilu je donet ustav kojim je Kongo-Brazavil proglašen Narodnom Republikom Kongo.

1977 – Medjunarodni monetarni fond odobrio je Velikoj Britaniji četiri milijarde dolara zajma za podršku britanskoj funti. To je bio najveći zajam u do tada tridesetgodišnjoj istoriji MMF-a.

1980 – Predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito primljen je u Klinički centar u Ljubljani. Pošto operacija krvnih sudova nije uspela, 3. februara mu je amputirana noga.

1990 – Panamski general Manuel Antonio Norijega (Noriega), predao se trupama SAD nakon 10 dana provedenih u Ambasadi Vatikana. Norijega je potom deportovan u SAD gde mu je sudjeno.

1990 – U železničkoj nesreći na jugu Pakistana poginulo je 307 ljudi kada je ekspresni voz udario u teretni.

1993 – Predsednici Rusije i SAD Boris Jeljcin i Džordž Buš (George Bush) potpisali su sporazum o smanjenju nuklearnog oružja za dve trećine (START-II).

1994 – U Sibiru se srušio ruski putnički avion “Tupoljev-154”. Poginula su sva 124 putnika i člana posade.

1996 – Predstavnici medjunarodnih mirovnih snaga u BIH saopštili su da je u toj zemlji, nakon završetka rata, ostalo četiri do pet miliona mina i da će čišćenje minskih polja trajati 30 godina.

1997 – Širom Srbije nastavljeni su masovni gradjanski i studentski protesti, uprkos jakim policijskim snagama koje su 26. decembra 1996. počele da sprečavaju protestne šetnje. Protesti su počeli u novembru 1996. zbog falsifikovanja rezultata na lokalnim izborima na kojima je pobedila opoziciona koalicija “Zajedno”.

2000 – Na prvim parlamentarnim izborima u Hrvatskoj nakon smrti predsednika Franje Tudjmana, ubedljivo je pobedila koalicija opozicionih stranaka, a odziv birača bio je 80 odsto, najveći od 1990, kada su održani prvi višestranački izbori.

2001 – Letonski supermaratonac Georg Jermolajev postavio je novi svetski rekord u trčanju na duge staze, pretrčavši pet hiljada kilometara za 888 časova i 42 minuta. To je bio prvi svetski rekord u novom milenijumu.

2002 – Generalni sekretar UN Kofi Anan (Annan) odobrio je osnivanje suda za ratne zločine tokom desetogodišnjeg rata u Sijera Leoneu.

2003 – U intervenciji policije na smirivanju uličnih protesta u Karakasu (Venecuela) izmedju grupe simpatizera i protivnika predsednika Huga Čaveza, poginule su najmanje dve osobe, a 78 je povredjeno.

2004 – Egipatski avion “boing 737” srušio se u Crveno more. Poginulo je svih 148 putnika i članova posade, uglavnom Francuza koji su letovali u Egiptu.

2006 – Umro je Urbano Lacaro (Lazzaro) koji je uhvatio fašističkog diktatora Benita Musolinija kada je on pokušao da pobegne od savezničkih snaga. Lacaro je bio pripadnik italijanskog pokreta Otpor za vreme II svetskog rata.

2007 – Odlukom Parlamenta Švedske, najstarije novine na svetu, “Post-ok Inrikes Tidnigar” prestale su da izlaze u štampanoj formi i od tada su dostupne samo na Internetu. Te novine su počele da izlaze 1645. godine.

2011 – U Zagrebu je umro komediograf Fadil Hadžić, osnivač Satiričnog pozorišta Jazavac, pozorišta Vidra i Komedija. Bio je i urednik časopisa Kerempuh i uspešan filmski scenarista i režiser.

2015 – Umro je Edvar Bruk, američki političar i državnik, prvi crni republikanac izabran na neposrednim izborima glasovima naroda. Bio je i prvi crnac koji je obavljao funkciju tužioca u jednoj američkoj saveznoj državi.

2020 – Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev potpisao je ostavku, parlament je izabrao prelaznu vladu koja će organizovati vanredne parlamentarne izbore 12. aprila.

2020 – Irački general Kasem Solejmani (Qasem Soleimani) ubijen je u napadu američkih snaga bespilotnom letelicom na aerodrom u Bagdadu, koji je odobrio predsednik SAD Donald Tramp (Trump).