Foto: Wikipedia

Na danaÅ¡nji dan 3. maja 1898. umro je književni i pozoriÅ¡ni kritičar i istoričar književnosti Svetislav Vulović, profesor Velike Å¡kole u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije, jedan od najuticajnijih domaćih književnih kritičara u 19. veku.

1469 – Rođen je italijanski državnik i istoričar Nikolo Makijaveli (Nicholo Macciavelli), autor dela “Vladalac” u kojem je izneo shvatanje da vladar ne treba da bira sredstva da bi postigao cilj, iz čega je kasnije izveden pojam “makijavelizam”.

1494 – Å panski moreplovac Kristofor Kolumbo (Cristoforo Colombo) otkrio je ostrvo, kasnije nazvano Jamajka.

1500 – Putujući na zapad, portugalski moreplovac Pedro AlvareÅ¡ Kabral (Alvares Cabral) je na putu ka Indiji otkrio Brazil i proglasio ga posedom Portugalije.

1748 – Rođen je francuski političar Emanuel Žozef Siej (Emmanuel Joseph Sieyes), poznat kao Abe Sije, jedan od vođa Francuske revolucije. U broÅ¡uri “Å ta je treći stalež?” izložio je političke zahteve buržoazije.

1791 – Poljski kralj Stanjislav II August Ponjatovski (Stanislaw August Poniatowski) potpisao je liberalni ustav kojim je uspostavljena parlamentarna monarhija. To je bio drugi pisani ustav u svetu, posle američkog.

1814 – Francuski kralj Luj XVIII (Louis) pod zaÅ¡titom saveznika vratio se u Pariz posle poraza cara Napoleona I u bici kod Vaterloa.

1841 – Novi Zeland je proglaÅ¡en britanskom kolonijom.

1895 – Teritorije u posedu Britanske južnoafričke kompanije, južno od reke Zambezi dobile su naziv Rodezija.

1898 – U Kijevu je rođena izraelska državnica Golda Meir (Golda Mabovitch Meyrsohn), prva žena koja je postala premijer Izraela, od 1969. do 1974.

1902 – Rođen je francuski fizičar Alfred Kastler, član Francuske akademije, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1966. Njegov naučni rad doprineo je razvoju lasera.

1922 – U Parizu je osnovana Međunarodna železnička unija, među čijim osnivačima su bile i Jugoslovenske železnice.

1936 – U Jagodini su u organizaciji Narodnog fronta slobode održane najmasovnije antifaÅ¡ističke demonstracije u Pomoravlju između dva svetska rata.

1939 – Smenjen je sovjetski ministar inostranih poslova Maksim Litvinov, a novi ministar je postao Vjačeslav Molotov koji je krajem avgusta te godine sa nacističkom Nemačkom potpisao pakt o nenapadanju.

1945 – Britanci su u Drugom svetskom ratu zauzeli Rangun, glavni grad tadaÅ¡nje Burme (danas Mjanmar), oslobodivÅ¡i ga japanske okupacije.

1946 – U Tokiju je počelo zasedanje Međunarodnog vojnog suda za Daleki istok, koji je sudio japanskim ratnim zločincima iz Drugog svetskog rata. U procesu koji je trajao do novembra 1948, od 28 okrivljenih, sedam je osuđeno na smrt, 16 na doživotni zatvor, a ostali na kraće kazne.

1968 – Žestokim sukobima sa policijom u Parizu su počele studentske demonstracije i Å¡trajkovi zbog oklevanja vlasti da sprovede reforme univerziteta. Studentski protesti ubrzo su zahvatili i druge evropske zemlje, a protest je prerastao u revolt protiv građanskog druÅ¡tva.

1971 – Valter Ulbriht (Walter Ulbricht) se povukao s mesta generalnog sekretara komunističke partije istočne Nemačke. Zamenio ga je Erih Honeker (Erich Honecker).

1991 – U rodno selo Lelić kod Valjeva iz SAD su prenete moÅ¡ti kontroverznog episkopa Srpske pravoslavne crkve Nikolaja Velimirovića.

1992 – Muslimanske snage napale su u Sarajevu kolonu vozila JNA koja se povlačila prema kasarni u Lukavici. Ubijeno je i ranjeno viÅ¡e oficira, vojnika i civila.

1993 – Odlukom Generalne skupÅ¡tine UN 3. maj ustanovljen je kao Svetski dan slobode medija, kako bi se podsetile vlade država da su dužne da poÅ¡tuju i podržavaju pravo na slobodu izražavanja zagarantovano članom 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.

1996 – Delegati 55 zemalja saglasili su se na konferenciji UN u Ženevi o novim pravilima korišćenja nagaznih mina, ali nisu prihvatili njihovu potpunu zabranu.

1999 – Tokom napada NATO na SR Jugoslaviju pogođen je autobus kod grada Peći, na Kosovu. Poginulo je 20 ljudi, a 43 je ranjeno. U Novom Sadu je pogođena zgrada TV Novi Sad. U sediÅ¡tu NATO u Briselu je saopÅ¡teno da je za 42 dana napada na SRJ izvedeno 14.000 letova.

2003 – Američki Kongres je izglasao budžet od skoro 80 milijardi dolara, namenjen ratu u Iraku, a deo i saveznicima i borbi protiv terorizma.

2006 – Saučesnik u napadu na Svetski trgovinski centar u Njujorku 11. septembra 2001. Zakarija Musaui (Zacarias Moussaoui) osuđen je na doživotni zatvor. To je prva i jedina presuda koju je izrekao američki sud za napade na SAD 11. septembra u kojima je poginulo skoro 3.000 ljudi.

2008 – Umro je bivÅ¡i premijer Å panije Leopoldo Kalvo (Calvo) Sotelo, drugi predsednik vlade posle zavrÅ¡etka faÅ¡ističke diktature generala Fransiska Franka i uspostavljanja liberalne demokratije. Jedna od njegovih najvećih odluka je stupanje Å panije u NATO.

2008 – U razornom ciklonu Nagris koji je pogodio Mijanmar poginulo je 77.738 ljudi, a 55.917 je nestalo.

2012 – Slika “Krik” Edvarda Munka prodata je za 120 miliona dolara na aukciji Sotbija u Njujorku i tako postala najskuplje umetničko delo ikada prodato na aukciji.

2014 – Preminuo je američki nobelovac Gari Beker, ekonomista i sociolog, jedan od tvoraca teorije uticaja ekonomskih zakona na ljudsko ponaÅ¡anje i druÅ¡tvene probleme, Å¡to su ranije isključivo bile teme sociologije.

2016 – Evropska fudbalska unija (UEFA) primila je Kosovo kao 55. članicu te organizacije.