Na današnji dan 3. septembar

Na današnji dan 3. septembra 1884. iz Beograda je krenuo prvi putnički voz na pruzi Beograd-Niš, prvoj u Srbiji. Početak gradnje 21. juna 1881. obeležio je srebrnim budakom knez Milan Obrenović. Ispraćaju voza iskićenog cvećem i srpskim trobojkama, pored velikog broja građana, prisustvovali su ugledni gosti iz Beča, Budimpešte i Pariza. Voz je krenuo u 8.30, a u Niš je stigao u 18.23.

1189 – Ričard I Plantagenet (Richard), poznat kao Ričard Lavljeg srca, krunisan je u Vestminsterskoj opatiji u Londonu za kralja Engleske.

1658 – Umro je engleski državnik i vojskovođa Oliver Kromvel (Cromwell) vođa parlamentarnih snaga u engleskom građanskom ratu. Nakon pobede nad rojalistima, ukinuo je monarhiju i 1653. postao lord-protektor Engleske, Škotske i Irske. Dve godine posle njegove smrti monarhija je obnovljena.

1759 – Iz Portugala je počelo proterivanje rimokatoličkih jezuita.

1783 – Velika Britanija i SAD potpisale su u Parizu mirovni ugovor kojim je završen Američki rat za nezavisnost. Britanija je priznala SAD kao slobodne suverene i nezavisne države. Rat američkih država za nezavisnost počeo je u aprilu 1775. borbama kod Leksingtona i Konkorda.

1791 – Francuska skupština usvojila je ustav kojim je uspostavljena ustavna monarhija.

1806 – Srbi su, u Prvom srpskom ustanku, kod Deligrada pobedili tursku vojsku, a vojvoda Stanoje Glavaš oslobodio je Prokuplje.

1821 – U Beogradu je umro rumelijski beglerbeg i beogradski vezir Marašli Ali-paša. Tokom Drugog srpskog ustanka postigao je sporazum sa ustanicima o prekidu neprijateljstava, a 1815. je sa knezom Milošem Obrenovićem sklopio sporazum prema kome su Srbi dobili ograničenu samoupravu.

1826 – U Moskvi je Nikolaj I Pavlovič Romanov krunisan za cara Rusije.

1869 – Rođen je srpski arheolog Miloje Vasić, profesor Beogradskog univerziteta do 1955, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Na osnovu iskopavanja preistorijskog lokaliteta u Vinči došao je do zaključka da podunavska kultura potiče iz Sredozemlja (Egejska kultura) i prednje Azije, a ne iz nordijskih zemalja.

1877 – Umro je francuski državnik i istoričar Luj Adolf Tjer (Louis Adolphe Thiers), prvi predsednik Treće republike (1871-1873). Kao šef versajske vlade 1871. u krvi je ugušio Parisku komunu (“Krvava nedelja”).

1883 – Umro je ruski pisac Ivan Sergejevič Turgenjev, jedan od najznačajnijih predstavnika ruskog realizma. Prvi je ruski pisac čija su dela prodrla na Zapad gde je bio veoma popularan i imao je veći ugled u francuskim nego u ruskim književnim krugovima (“Očevi i deca”, “Lovčevi zapisi”, “Uoči novih dana”).

1931 – Kralj Jugoslavije Aleksandar I Karadjorđević proglasio je oktroisani Ustav kojim je ozakonjena monarhistička diktatura, zavedena 6. januara 1929.

1939 – Dva dana posle nemačkog napada na Poljsku, Velika Britanija i Francuska su objavile rat Nemačkoj.

1939 – Na kružnoj stazi oko Kalemegdana, u Beogradu su održane do tada najveće međunarodne automobilske trke u Jugoslaviji.

1943 – Iskrcavanjem na Siciliju Osme britanske armije pod komandom fildmaršala Bernarda Loa Montgomerija (Law Montgomery), počeo je napad savezničkih trupa na Italiju u Drugom svetskom ratu.

1948 – Umro je Eduard Beneš (Benes), predsednik Čehoslovačke od 1935. do 1938. i od 1946. do 1948, kada je, po dolasku komunista na vlast, dao ostavku. Bio je vođa Narodne stranke i najbliži saradnik prvog predsednika Čehoslovačke Tomaša Gariga Masarika (Tomas Garrigue Masaryk). Tokom Drugog svetskog rata bio je predsednik izbegličke vlade u Londonu.

1969 – Umro je Ho Ši Min (Chi Minh), predsednik Demokratske Republike Vijetnam od njenog proglašenja 1945, jedan od osnivača Komunističke partije Indokine 1930. Tokom Drugog svetskog rata bio je vođa gerilaca u borbi protiv Japana, a potom jedan od lidera otpora protiv kolonijalnih trupa Francuske u Indokini (1946-54).

1976 – Američki vasionski brod bez ljudske posade “Viking 2” spustio se na Mars i počeo da šalje fotografije sa te planete.

1991. – Umro je američki filmski režiser italijanskog porekla Frenk Kapra (Frank Capra), dobitnik tri Oskara za filmove “Dogodilo se jedne noći”, “Gospodin Dids ide u grad” i “Ne možete to poneti sa sobom”.

1992 – Tokom rata u Bosni, italijanski avion sa humanitarnom pomoći za Sarajevo oboren je kod Jasenika, 34 kilometra zapadno od Sarajeva. Poginula su četiri člana posade, a u narednih mesec dana prekinuto je dostavljanje humanitarne pomoći preko sarajevskog aerodroma.

1994 – Rusija i Kina proglasile su završetak medjusobnih neprijateljstava i dogovorile se da uklone nuklearne rakete koje su bile usmerene iz jedne zemlje prema drugoj.

1999 – Misija UN na Kosovu suspendovala je jugoslovenski valutni zakon i uspostavila carinsku kontrolu na granici Kosova i Makedonije.

2001 – SAD i Izrael su povukle svoje delegacije sa konferencije UN o rasizmu u Durbanu, u znak protesta zbog pokušaja da se Izrael označi kao rasistička zemlja.

2004 – Najstariji češki zatvorenik, 80-godišnji Karel Hofman (Hofman) oslobođen je daljeg izdržavanja kazne zatvora od četiri godine iz zdravstvenih razloga. On je bio jedini osudjeni Čeh za pomaganje sovjetske okupacije Čehoslovačke 1968.

2004 – Nakon tri dana okončana je talačka kriza u Beslanu, Severna Osetija, tokom koje je poginulo 335 talaca i pripadnika snaga bezbednosti, povređeno 126, od kojih 70 dece. Čečenski pobunjenici oteli su i zatvorili više od hiljadu dece i roditelja koji su prisustvovali proslavi početka školske godine, zauzevši zgradu škole u Beslanu, zahtevajući od ruskih vlasti da oslobode privedene zbog napada na državne institucije u Ingušetiji tokom juna, kao i da povuku svoje trupe iz Čečenije.

2009 – U seriji eksplozija koje su pogodile fabriku municije “Prvi partizan” u Užicu, poginulo sedam a povređeno 14 radnika.

2014 – Japanski premijer Šinzo Abe rekonstruisao je vladu posle 20 meseci na vlasti. Analitičari ocenjuju da se premijer odlučio na taj korak kako bi popravio svoj imidž i popularnost koje su počele da opadaju pošto građani nisu videli konkretne rezultate njegovih obećanja.

2015 – Izraelski parlament usvojio je zakon kojim se novinarima u državnim medijima zabranjuje da uživo u programu iznose svoje stavove. Novinari su kritikovali sporni zakon, ocenjujući da vlada želi da uguši slobodu izražavanja.

2020 – Američka policija je u Vašingtonu ubila mladog Afroamerikanca koji je prema njihovim navodima mahao vatrenim oružjem. Ubistvo se dogodilo u vreme raširenog pokreta protiv rasizma i policijskog nasilja u SAD.