Dogodilo se
| 04.12.2023
|
access_time
08:40
1371 – Umro je car Uroš Nemanjić, sin cara Dušana i jedini naslednik velikog srpskog carstva. Stupivši na presto u 19. godini, posle Dušanove smrti 1355, nije uspeo da sačuva veliko carstvo koje se posle njegove smrti raspalo na niz samostalnih oblasti pod vlašću moćnih feudalaca. Njegovom smrću izumrla je loza Nemanjića. Prema predanju ubijen je mučki u lovu, kada se sagnuo nad vodom da se osveži. Srpska pravoslavna crkva je na osnovu tog predanja proglasila Uroša za mučenika i svetitelja.
1154 – Nikolas Brekspir (Nicholas Breakspear), prvi i jedini Englez koji je biran za papu, ustoličen je za poglavara rimokatoličke crkve kao Adrijan IV (Adrian).
1642 – Umro je francuski državnik, kardinal Arman Žan di Plesi Rišelje (Armand Jean du Plessis Richelieu), koji je kao ministar kralja Luja XIII (Louis) (od 1629) imao stvarnu vlast u Francuskoj i podigao moć francuske krune. Osnovao je 1635. Francusku akademiju.
1679 – Umro je engleski filozof Tomas Hobs (Thomas Hobbes), predstavnik klasičnog engleskog empirizma. Ideje o čoveku kao slobodnom pojedincu i državi kao veštačkoj tvorevini nastaloj na osnovu ugovora pojedinaca, izneo je u delima “Levijatan”, “Osnovi prirodnog zakona i politike”, “O čoveku”, “O telu”, “O gradjaninu”.
1791 – Izašao je prvi broj britanskog “Observera”, najstarijeg nedeljnog lista u svetu.
1795 – Rodjen je škotski esejist i istoričar Tomas Karlajl (Thomas Carlyle), autor romantiziranih istorijskih dela od kojih je najpoznatije “Francuska revolucija” (1837). Osnivač je i čuvene Londonske biblioteke.
1829 – Britanci su u Indiji zabranili običaj spaljivanja udovica prilikom spaljivanja njihovih muževa na posmrtnoj ceremoniji.
1841 – Predstavom “Smrt Stefana Dečanskog” Jovana Sterije Popovića, u bivšem skladištu carinarnice na Savi u Beogradu otvoreno je “Pozorište na Djumruku”. Štampan je prvi pozorišni plakat i naplaćivane su ulaznice. Organizatori ovog pozorišta bili su glumac i reditelj Atanasije Nikolić i dramski pisac Jovan Sterija Popović.
1943 – Predsednik SAD Ruzvelt (Roosevelt), britanski premijer Čerčil (Churchill) i turski predsednik Mustafa Ismet Ineni (Inoenue) razmatrali su u Kairu zajedničke akcije u okviru antihitlerovske koalicije. Turska je, medjutim, odbila da objavi rat Nemačkoj.
1945 – Umro je američki biolog i genetičar Tomas Hant Morgan (Thomas Hunt), osnivač genetike, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1933. za otkriće funkcije hromozoma u prenošenju naslednih svojstava. Izradio je prve mape položaja gena u hromozomima i smatra se glavnim predstavnikom teorije nasledja.
1974 – U blizini glavnog grada Šri Lanke Kolomba srušio se holandski avion “DC-8”. Poginuli su svi putnici i članovi posade, njih 191.
1975 – Umrla je Hana Arent, filozof i jedna od vodećih ličnosti u oblasti političke teorije u 20. veku. Laureat je mnogih medjunarodnih nagrada, medju kojima Lesingove nagrade 1959. i nagrade “Sigmund Frojd” 1967. U Drezdenu je 1993. osnovan “Hana Arent institut” za istraživanje totalitarizma.
1976 – Umro je Edvard Bendžamin Britn (Edward Benjamin Britten), jedan od najznačajnijih engleskih kompozitora 20. veka. Sa operskim pevačem Piterom Pirsom (Peter Pears) osnovao je 1948. Aldeburški muzički festival (“Piter Grajms”, “Otmica Lukrecije”, “Ratni rekvijem”, “Prolećna simfonija”).
1977 – Na jugu Malezije je poginulo 100 ljudi prilikom pada aviona kojeg je otela japanska teroristička grupa Crvena armija.
1977 – Diktator Žan Bedel Bokasa (Jean, Bokassa) krunisao se za cara Centralnoafričkog carstva. Troškovi ceremonije krunisanja iznosili su koliko i četvrtina nacionalnog proizvoda zemlje.
1980 – U avionskoj nesreći u blizini Lisabona, za koju se sumnja da je bila posledica sabotaže, poginuo je portugalski premijer Fransisko Sa Karneiro (Francisco, Carneiro).
1991 – Otmičari su oslobodili poslednjeg Amerikanca, novinara Terija Andersona (Terry), koji je kao talac u Libanu proveo 2.454 dana. Pripadnici Islamskog džihada kidnapovali su Andersona 16. marta 1985.
1995 – Ministri inostranih poslova Evropske unije na sastanku u Briselu suspendovali su sankcije SR Jugoslaviji, uvedene 1992. zbog umešanosti jugoslovenske vlade u rat u Bosni. Prvi vojnici NATO – prethodnica trupa za implementaciju Dejtonskog mirovnog sporazuma, sleteli su u dva aviona na sarajevski aerodrom.
1998 – Poslednji borci “Crvenih Kmera” predali su se armiji Kambodže, čime je posle dve decenije okončana borba tog maoističkog pokreta protiv vladinih snaga.
2001 – Izraelska vojska ušla je u nekoliko palestinskih gradova na Zapadnoj obali i zauzela medjunarodni aerodrom u Gazi.
2003 – Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu podiglo je optužnicu protiv osam osoba za ratni zločin počinjen u Vukovaru 1991, kada je ubijeno oko 200 civila. To je prva optužnica koju je to tužilaštvo podiglo od kada je osnovano, jula 2003.
2011 – Na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj većinu je osvojila Kukuriku koalicija predvodjena Socijaldemokratskom partijom (SDP) i preuzela vlast od Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).
2012 – U tajfunu Bopa koji je pogodio južno filipinsko ostrvo Mindanao poginulo je više od 1.000 osoba, dok je veliki broj ljudi nestao.
2015 – Većina gradjana odbacila je na referendumu predlog da se Danska pridruži zajedničkoj politici članica Evropske unije u oblasti pravosudja i unutrašnjih poslova. Danska od ranije ima izuzeća iz zajedničke odbrambene politike, monetarne politike, kao i državljanstva EU.
2016 – Na predsedničkim izborima u Austriji većinu glasova dobio je bivši lider Stranke zelenih i nezavisni kandidat Aleksander Van der Belen, što je ocenjeno kao poraz nacionalizma i antievropskog populizma i doprinos očuvanju jedinstva u Evropi.
2020 – Crnogorski parlament izabrao je novu Vladu sa predsednikom Zdravkom Krivokapićem, jednim potpredsednikom i 12 ministara. Nakon 30 godina u vladi nema predstavnika Demokratska partija socijalista (DPS) aktuelnog predsednika Crne Gore Mila Djukanovića.
2022 – Iran je ukinuo policiju za moral koja je uhapsila Mahsu Amini, Iranku Kurdskog porekla, zbog navodnog kršenja islamskog zakona o obaveznom nošenju marame, i čija je smrt u pritvoru izazvala gotovo tri meseca brojnih masovnih protesta na kojima su žene skidale i palite hidžabe.