Na današnji dan 4. februar

Na današnji dan 4. februara 1946. bivši predsednik srpske vlade general Milan Nedić izvršio je samoubistvo tokom istražnog postupka. Nedić je bio optužen za izdaju i ratne zločine u okupiranoj Srbiji u Drugom svetskom ratu.

1536 – Francuski kralj Fransoa I ušao je u savez s turskim sultanom Sulejmanom I da bi se suprotstavio Habsburgovcima.

1746 – Rođen je poljski nacionalni junak Tadeuš Košćuško (Tadeusz Kosciuszko), borac protiv podele Poljske i vodja ustanka protiv Rusa 1794. Učestvovao je u Američkom ratu za nezavisnost od 1776. i bio adjutant Džordža Vašingtona (George Washington).

1783 – Velika Britanija je u Parizu potpisala sporazum o priznanju SAD, čime je okončan osmogodišnji britansko-američki rat, poznat kao Američki rat za nezavisnost.

1789 – Za prvog predsednika SAD izabran je Džordž Vašington (George Washington), koji je u ratu za nezavisnost od Velike Britanije (1775-83) komandovao vojskom kolonista. Bio je predsednik osam godina i povukao se iz politike 1797. odbivši da se treći put kandiduje za šefa države.

1897 – Rođen je nemački političar i ekonomista Ludvig Erhard (Ludwig), zapadnonemački kancelar od 1963. do 1966, pobornik neoliberalne ekonomije i glavni tvorac nemačkog “privrednog čuda”.

1900 – Rođen je francuski pisac Žak Prever (Jacques Prevert), “pesnik ljubavi, prijateljstva i sreće”, autor čuvene “Barbare”, veoma popularan medju mladima pedesetih godina 20. veka. Poznat je i po scenarijima za filmove Marsela Karnea (Marcel Carnet) “Obala u magli”, “Hotel Sever”, “Deca raja”, “Ljubavnici iz Verone”.

1901 – Umro je srpski političar, novinar i pisac Svetozar Miletić, vodja Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u Austro-Ugarskoj. Bio je gradonačelnik Novog Sada (1861) i predvodnik liberalne struje na Blagoveštenskom saboru (1861). Pokrenuo je čuveni list “Zastava”, vodeće glasilo vojvodjanskih Srba.

1904 – Japanska ratna mornarica je blokirala rusku dalekoistočnu luku Port Artur, što je označilo početak rusko-japanskog rata.

1938 – Adolf Hitler je preuzeo resor ministra rata nacističke Nemačke, a za šefa diplomatije je imenovao Joahima fon Ribentropa (Joachim von Ribbentrop).

1945 – U mestu Jalta na Krimu sastali su se britanski premijer Čerčil (Churchill), predsednik SAD Ruzvelt (Roosevelt) i sovjetski lider Staljin da bi se dogovorili o akcijama za završetak Drugog svetskog rata i planovima u posleratnom periodu. Smatra se da je na toj konferenciji dogovorena podela “sfera uticaja” tadašnjih svetskih sila, što je kasnije dovelo do hladnog rata izmedju komunističkog Istoka i kapitalističkog Zapada.

1961 – U Angoli je počeo ustanak protiv portugalske kolonijalne vlasti. Oslobodilački rat okončan je 1974, a u oktobru 1975. Angola je stekla nezavisnost.

1966 – Prilikom pada japanskog putničkog aviona “Boing 727” u Tokijski zaliv, poginula su 133 putnika i člana posade.

1972 – Velika Britanija i devet drugih zemalja priznalo je Istočni Pakistan kao nezavisnu državu Bangladeš.

1974 – Grenada je stekla nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta.

1976 – U Gvatemali je u zemljotresu poginulo 23.000 ljudi, a milion i po je ostalo bez domova.

1976 – Glavni grad Mozambika Lorenso Markeš je preimenovan u Maputo.

1980 – Umro je srpski slikar Stojan Aralica, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od vodećih umetnika srpskog slikarstva 20. veka.

1989 – U oružanoj pobuni oboren je diktator Paragvaja Alfredo Štresner (Stroessner), koji je vladao 35 godina. U pobuni je poginulo više od 300 ljudi, uglavnom vojnika. Novi predsednik Paragvaja postao je general Andres Rodriges (Rodriguez).

1994 – Tokom bosanskog rata u sarajevskom predgradju Dobrinja devet ljudi je poginulo i 15 ranjeno od artiljerijske granate. Medju nastradalima koji su čekali u redu za humanitarnu pomoć, bilo je i troje dece.

1997 – U snažnoj oluji sudarila su se dva vojna izraelska transportna helikoptera tipa “CH-53 Sikorski” koji su prevozili elitne jedinice. Poginula su 73 vojnika.

1998 – U zemljotresu koji je pogodio oblast Rustaka u severnoj avganistanskoj provinciji Tahar poginulo je najmanje 4.500 ljudi.

2000 – Formiranje nove austrijske koalicione vlade sa ekstremno desničarskom Slobodarskom strankom Jerga Hajdera (Joerg Haider) izazvalo je proteste u Beču i drugim mestima u Austriji. Izraelski ambasador napustio je Beč, a Evropska unija je uvela političke sankcije Austriji.

2003 – Oba veća jugoslovenskog parlamenta izglasali su Ustavnu povelju i Zakon o njenom sprovodjenju, čime je prestala da postoji Savezna Republika Jugoslavija. Nova država dobila je ime Državna zajednica Srbija i Crna Gora.

2004 – Pakistanski vrhunski nuklearni fizičar Abdul Kadir Kan prihvatio je punu odgovornost za odavanje podataka o nuklearnoj tehnologiji Iranu, Libiji i Severnoj Koreji i zatražio od nacije da mu oprosti.

2005. – Umro je američki glumac i borac za građanska prava Osi Dejvis (Ossie Davis) koji je srušio barijere afričko-američkim umetnicima i postao jedan od najpriznatijih karakternih glumaca u SAD.

2005 – U 99. godini umro je Maks Šmeling – bokserska legenda, koji je titulu svetskog prvaka osvojio 1930. pobedom nad Džekijem Šarkom. Šmeling je prvi Nemac i Evropljanin svetski šampion u boksu. Iz ringa se povukao s 43 godine i 56 pobeda (39 nokauta), 10 remija i četiri poraza.

2006 – Za mandatara nove vlade Republike Srpske imenovan je Milorad Dodik, lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata.

2009 – Ultrakonzervativnom biskupu Ričardu Vilijamsonu koji je negirao holokaust Vatikan je naredio da “nedvosmisleno i javno” povuče svoju izjavu ukoliko želi da ostane biskup Rimokatoličke crkve.

2012 – U Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija Rusija i Kina su uložile veto na arapsko-evropsku rezoluciju, kojom je zahtevano da predsednik Sirije Bašar al Asad napusti vlast zbog krvavog gušenja narodnih protesta.

2016 – Umro je Moris Vajt (Maurice White), američki kompozitor, producent i aranžer, osnivač benda “Earth, Wind & Fire” autor velikog broja hitova (“That’s the Way of the World”, “Reasons”, “Sing a Song”, “Getaway”, “Fantasy”, “September”, “Boogie Wonderland”, “After the Love Has Gone”, “Let’s Groove”).

2018 – Više od 100.000 ljudi učestvovalo je na protestu u Atini zbog mogućeg kompromisa Grčke u sporu oko naziva Makedonije.

2018 – Nikos Anastasijades, aktuelni predsednik Kipra, osvojio je drugi predsednički mandat.

2019 – Italija je blokirala usvajanje deklaracije EU o Venecueli kojom se priznaje legitimnost predsednika parlamenta Huana Gvaida da organizuje nove predsedničke izbore čemu se protivi predsednik te zemlje Nikolas Maduro. Ukupno 16 zemalja članica EU je pojedinačno priznalo Gvaida za privremenog predsednika Vencuele.