NALED: Podneto 2.200 zahteva za konverziju, privreda planira 88 miliona evra investicija

U Srbiji skoro polovina kompanija koje su podnele ili se spremaju da podnesu zahtev za pretvaranje prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine planira investicije na tim lokacijama, trećina je u postupak ušla kako bi postali vlasnici građevinskog zemljišta, dok 11 odsto planira da proda placeve, saopštila je danas Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski rzvoj.

NALED je sproveo istraživanje o efektima ukidanja naknade za konverziju koje je pokazalo da od privrednika koji su se u anketi izjasnili da planiraju nove investicije na tom zemljištu, dve trećine (66 odsto) ulagaće u proizvodne i energetske objekte, kao i skladišni prostor.

Svaki četvrti anketirani namerava da gradi stambeno-poslovne objekte.
Prema rečima Jasmine Radovanović, savetnice za imovinu i investicije u NALED-u, za osam meseci, od kada su stupile na snagu izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, podneto je 2.169 zahteva za konverziju bez naknade, od čega je već pozitivno rešeno više od polovine.

“Za više od decenije, koliko je konverzija uz naknadu bila na snazi, brojni hektari građevinskog zemljišta su bili praktično zarobljeni, a samim tim i zaustavljene investicije, što je značilo i manje novca u budžetu i manje radnih mesta. Kada je reč o kretanjima građevinske industrije tokom prošle godine, statistika izdatih građevinskih dozvola pokazuje relativno mali međugodišnji rast od 1,4 odsto”, kazala je Radovanović.

Kako je navale, prema analizama NALED-a, broj podnetih zahteva za lokacijske uslove bio je manji za 5,1 odsto u odnosu na 2022. godinu, a i predračunska vrednost radova lane je bila niža za više od četvrtine (26,4 odsto) nego godinu dana ranije.

“Inicijalni rezultati ukazuju da bi omogućavanje konverzije moglo da doprinese da se taj trend preokrene”, ocenila je Radovanović.

Trećina anketiranih preduzeća očekuje da će njihove investicije posle završene konverzije iznositi od 500.000 do milion evra, svako peto uložiće od milion do pet miliona, dok 17 odsto navodi da će posle konverzije investirati više od pet miliona evra.

Prosečna površina građevinskog zemljišta koje je predmet zahteva za konverziju prema rezultatima istraživanja iznosi 3,5 hektara. Ukupno posmatrano za građevinsko zemljište površine oko 1,2 miliona kvadratnih metara trenutno se planiraju investicije u iznosu od 88 miliona evra.

Među ispitanicima preovlađuju očekivanja da će omogućavanje konverzije imati pozitivne efekte na rast zaposlenosti posle realizacije investicija koje privreda planira.

Polovina firmi navodi da će investicije koje će realizovati nakon što obave proces konverzije zemljišta dovesti do povećanja broja angažovanih radnika, dok nešto više od trećine, njih 36 odsto navodi da će investicije možda dovesti do povećanja broja zaposlenih. Oni koji očekuju povećanje zaposlenosti, navode da će broj novih radnih mesta nakon realizovanja investicije u proseku biti oko 50.

“Mnoge proizvodne firme, uključujući i Neoplantu, odustajale su od projekata proširenja svojih kapaciteta zbog nemogućnosti dobijanja građevinske dozvole za izgradnju. Mi smo uspešno sproveli postupak konverzije bez naknade i već smo pokrenuli projekat instalacije solarnih panela za koji smo u postupku dobijanja građevinske dozvole, i to će nam doneti ogromne energetske uštede”, istakao je Aleksandar Vujošević, direktor pravnog sektora Neoplante.