Politika
| Izvor: Beta
| 28.12.2023
|
access_time
14:05
Evropska unija treba ozbiljno da shvati proteste u Srbiji povodom navoda o nepravilnostima na izborima, koji moraju da budu istraženi i razmotreni na odgovarajući način, izjavila je nemačka analitičarka Johana Dajmel za Demostat.
“Poziv na poboljšanje izbornog procesa već je zvučao neobično snažno u saopštenju Brisela. Pored toga, svakako bi pomoglo da predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, zajedno sa predsednikom Saveta EU Šarlom Mišelom i predsednicom Evropskog parlamenta Robertom Mecolom, izrazi solidarnost sa proevropskim snagama i zatraži istragu navoda o nepravilnostima na izborima u Srbiji”, rekla je Dajmel.
Dajmel, analitičarka koja prati Zapadni Balkan i Jugoistočnu Evropu, izrazila je sumnju da će lider vladajuće koalicije u Srbiji Aleksandar Vučić “pristati na istragu izbornih procesa i reviziju rezultata izbora”, navodeći da je “već viđeno sa kakvom se brutalnošću postupalo prema nekim demonstrantima”.
“Međutim, nasilje nekih demonstranata je takođe apsolutno kontraproduktivno i neprihvatljivo. Nasilni protesti su zastoj, oni u krajnoj liniji idu naruku vladi da uzvrati na represivan način. Oni vode samo do još većeg nasilja i diskredituju legitimni mirni protest”, navela je.
Dodala je da je “još opasnija mogućnost da su, kako je nagovestio bivši američki ambasador Majkl Kirbi, učesnici nemira mogli da budu agitatori koje je angažovala Srpska napredna stranka ili Rusi”.
“Stoga je u kratkom roku apsolutno važno da protest ostane miran. Videli smo kako je Vučić postao nervozan zbog masovnih i mirnih demonstracija protiv nasilja u junu. Za to su odgovorni i predstavnici opozicionih stranaka, oni moraju da pronađu jasne reči protiv bilo kakve upotrebe nasilja tokom protesta”, rekla je Dajmel.
Nemačka analitičarka je opisala kao uznemirujuću izjavu premijerke Srbije Ane Brnabić da su ruske bezbednosne službe obavestile srpsku vlast da se pripremaju neredi pre incidenata ispred Skupštine Beograda 24. decembra, i dodala da to navodi na dva zaključka.
“Prvo, to znači da Beograd i Moskva blisko sarađuju na obaveštajnom planu i da je to sada otvoreno predstavljeno javnosti. S druge strane, to takođe dopušta suprotan zaključak, koji ponovo izaziva sumnju da su nasilni učesnici nemira delovali u interesu Moskve. Oba zaključka su veoma uznemirujuća i trebalo bi da budu razlog za zabrinutost u Briselu”, navela je Dajmel.
Ocenila je da je trenutno nezamislivo da Vučićev režim sada bude oboren, “ne samo zato što on sam vlada gvozdenom pesnicom i ima mnoge glasače koji ga podržavaju, već i zato što je “nažalost, malo nade da će EU i SAD izvršiti bilo kakav stvarni pritisak” na srpskog lidera.
“EU je nastavila da podržava Vučića i predugo slepo gledala kako on nastavlja da pretvara državu u autokratiju. Zato promena mora uglavnom da dođe od same Srbije. I biće potrebno vreme. Široki opozicioni savez mora da ponudi stvarnu političku alternativu, jasnu strategiju i viziju srednjoročne i dugoročne perspektive kako bi se dopao srpskim građanima”, ukazala je Dajmel.
Upitana kako ocenjuje predloge za međunarodno posredovanje, budući da, prema oceni Demostata, nema uslova za direktan dijalog vlasti i opozicije u Srbiji zbog atmosfere u društvu, Dajmel je kazala da bi to bila “održiva opcija”, ali da bi obe strane “morale da se saglase da je posredovanje uopšte neophodno”.
Navela je da “činjenica da je Kremlj odmah stao na Vučićevu stranu ostavlja malo mogućnosti za posredovanje, naročito za uključivanje OEBS-a, gde Moskva čini sve što je u njenoj moći da tu važnu instituciju učini nesposobnom za rad”.
“Jedna od mogućnosti posredovanja, ako postoji želja da se to uradi, možda bi mogla da bude međustranačka delegacija visokog nivoa iz Evropskog parlamenta. Predstavnici Venecijanske komisije Saveta Evrope takođe bi mogli da budu uključeni. Prema onome što smo čuli od američkog ambasadora Kristofera Hila posle izbora, mislim da Amerikanci ne bi pridavali veliku važnost posredovanju sa svojim učešćem”, ocenjuje Dajmel.