Politika
| 18.03.2024
|
access_time
14:50
Pre više od decenije, pre nego što se kandidovao za predsednika SAD, Donald Tramp je izrazio interesovanje za gradnju na istoj lokaciji u Beogradu na kojoj njegov zet Džared Kušner sada planira da uloži 500 miliona dolara, piše Njujork tams.
Plan Džareda Kušnera i njegovih partnera da preurede vrednu lokaciju u glavnom gradu Srbije podudara se s interesovanjem Donalda Trampa od pre deceniju za dogovor o istoj lokaciji i sličnim predlogom za koji se tokom njegovog mandata u Beloj kući zalagao jedan od njegovih glavnih saradnika koji sada radi sa Kušnerom, navodi list koji je imao uvid u projekat.
Preliminarni sporazum Kušnerovog tima i vlade Srbije dao bi Kušnerovoj investicionoj firmi u zakup lokaciju na 99 godina, bez naknade, uz pravo da izgradi luksuzni hotelski i apartmanski kompleks i muzej na mestu nekadašnjeg sedišta saveznog Ministarstva odbrane u Beogradu koje je NATO bombardovao 1999, navodi list koji je, kako dodaje, nacrt sporazuma dobio od jednog srpskog zvaničnika.
List podseća da je 2013, dve godine pre nego što je ušao u trku za predsednika, Tramp, Kušnerov tast, rekao jednom visokom zvaničniku srpske vlade da na tom mestu želi da izgradi luksuzni hotel zbog čega su njegovi saradnici otputovali u Beograd da pregledaju lokaciju ali projekat nije realizovan pre Trampovog izbora 2016, a nakon što je položio zakletvu, obećao je da neće sklapati nikakve nove poslove sa inostranstvom.
Izgradnja na toj lokaciji ponovo bi, međuti, mogla privući interesovanje Trampovog kruga, piše NYT.
List podseća da je Ričard Grenel, koga je Tramp imenovao za specijalnog izaslanika za Balkan, tokom njegovog mandata pokrenuo plan da Srbija i SAD zajednički rade na obnovi lokacije Ministarstva odbrane. O Grenelovom zalaganju za korišćenje američkih investicija za izgradnju beogradske lokacije dok je još bio u svojstvu američkog diplomate, 2020, svedoče transkripi i snimci nekoliko vladinih konferencija za novinare.
Kušner je u jučerašnjem intervjuu rekao da nikada sa Trampom nije razgovarao o beogradskom projektu i da nije bio svestan ranijeg interesovanja svog tasta za ponovni razvoj lokacije. “Nisam imao pojma da je moj tast bio zainteresovan za taj region i sumnjam da išta zna o ovom dogovoru na kojem radimo”, rekao je Kušner.
Trampovi predstavnici nisu odgovorili na zahteve za komentar ni o trenutnim nastojanjima Kušnera ni o prethodnom Trampovom interesovanju za projekat u Beogradu.
Grenel je rekao da ni on nije imao saznanja o Trampovom interesovanju za lokaciju pre nego što je postao predsednik. Ali on sada radi sa Kušnerom na novom dogovoru i, prema Kušnerovim rečima, bio je glavna snaga koja ga je navela da razmotri beogradsku investiciju.
List piše da veza između Grenelove uloge u zalaganju za rekonstrukciju beogradske lokacije i sadašenjeg preliminarnog dogovora Kušnera otvara nova pitanja o sukobu interesa između njihovih javnih uloga i privatnog bogatstva u trenutku kada Tramp ponovo ulazi u trku za predsednički mandata, a strane vlade pažljivo posmatraju.
Kušner je u petak potvrdio da njegova investiciona firma radi na dogovoru u Srbiji, kao i na projektima luksuznih nekretnina u Albaniji, te da očekuje da će uskoro finalizirati sporazume.
Preklapanje između zvaničnih radnji koje su preduzeli Kušner i Grenel u vreme službovanja u vladi i poslovnih dogovora koje sklapaju u regionima u kojima su služili podseća na poslovne aranžmane koje su sklopili bivši ministar finansija Stiven Mnučin i Kušner na Bliskom istoku pošto su napustili funkcije, ocenjuje Njujork tajms.
Mnučin i Kušner koji su obojica bili aktivni u diplomatiji na Bliskom istoku, osnovali su investicione firme pošto su napustili Trampovu administraciju koja je tada obezbedila milijarde dolara od saudijske vlade i stotine miliona dolara od drugih bliskoistočnih zemalja.
Ketlin Klark, američka profesorka prava specijalizovana za etiku vlasti rekla je da bi Kušnerov projekat u Srbiji doveo do sukoba interesa ako bi Tramp ponovo bio izabran, čak i ako nije bilo dugotrajnih nastojanja od strane porodice da dobiju pristup lokaciji.
“Brine to da bi vlada Srbije mogla pokušati da utiče na budućeg predsednika Trampa tako što će uvećati bogatstvo njegove porodice”, rekla je ona. “Na spoljnu politiku prema Srbiji trebalo bi da utiče ono što je u interesu SAD, a ne bilo kakve finansijske usluge koje dolaze od srpske vlade”, dodala je.
Grenelov predlog iz 2020. da razmotri rekonstrukciju lokacije bombardovane zgrade generalštaba došao je, prema rečima zvaničnika vlade Srbije, odmah nakon što je Tramp u Beloj kući ugostio Aleksandra Vučića, predsednika Srbije.
Tokom te posete, Vučić je pohvalio napredak koji je Grenel postigao u normalizaciji ekonomskih odnosa Srbije i Kosova. Tramp je takođe pohvalio Grenela na ceremoniji, na kojoj je Grenel opisao napredak između dve strane kao jasan rezultat Trampovog predsednikovanja koji bi mogao da dovede do političkog iskoraka.
Kušner je u to vreme bio Trampov viši savetnik u Beloj kući.
Prema pisqanju lista, Grenel je tokom 2018. i 2019, kao ambasador u Nemačkoj l je u poverenju pričao da želi da bude državni sekretar u drugom Trampovom mandatu, Svojim zajedljivim stilom diplomatije otuđio je najviše zvaničnike u nemačkoj vladi, ali je počeo da neguje druge odnose širom Evrope, uključujući i s Vučićem.
Još kao ambasador u Nemačkoj, Grenel je predložio Trampu da ga imenuje da posreduje u dugotrajnom sukobu između Srbije i Kosova, izjavila su dva bivša zvaničnika Trampove administracije.
U oktobru 2019, Tramp je imenovao Grenela za “specijalnog izaslanika predsednika za mirovne pregovore Srbije i Kosova”. Stejt department je već imao tim koji je radio na ovim pitanjima, a Grenel je imao relativno malo iskustva na Balkanu.
NYT piše da je Grenel među evropskim diplomatama bio viđen kao neko ko favirizuje srpsku stranu u pregovorima, dok je u Beogradu toplo primljen. Izvršio je ogroman pritisak na kosovskog premijera Aljbina Kurtija da ukine carine na srpske proizvode, a istaknuti Trampovi saveznici počeli su javno da pozivaju na povlačenje američkih mirovnih snaga sa Kosova. Grenel je imao jednog važnog saveznika na Kosovu: tadašnjeg predsednika Hašima Tačija, koji je kasnije optužen za ratne zločine, dodaje se.
Grenel je odbacio svaku sugestiju da je nekog favorizovao rekavši da su mu na kraju i Vučić u Srbiji i Tači na Kosovu odali priznanje za ulogu u postizanju sporazuma o ekonomskoj normalizaciji.
Priznao je, međutim, da je posebno napredovao u vreme Trampa u učvršćivanju ekonomskih veza SAD i Srbije. “Izgradio sam veliku ljubav prema unapređenju srpsko-američkih odnosa”, rekao je Grenel u intervjuu u nedelju.
Dok je obavljao posao izaslanika za Balkan, Grenel je razvio prijateljstva sa visokim srpskim zvaničnicima, uključujući Vučića i Sinišu Malog, srpskog ministra finansija, koji su po rečima zvaničnika u Beogradu igrali ulogu u preliminarnom uslovnom odobravanju Kušnerovog projekta za hotel.
Grenel je na Instagramu objavio snimak na kojem on i Mali, 2021, pevaju u prepunom beogradskom klubu u okruženju drugih koji plešu u ritmu muzike i drže baklje.
Grenel se vratio u Srbiju i susednu Albaniju ubrzo pošto je Tramp napustio Belu kuću kako bi počeo da pokreće razvojne projekte koje je od tada usvojila Kušnerova kompanija uključujući i dogovor o Beogradu.
Nacrt sporazuma koji je listu ostavio zvaničnik srpske vlade takođe precizira opciju formalnog prenosa vlasništva nad imovinom na Kušnerove partnere bez naknade kada hotelski kompleks i luksuzne stambene jedinice budu izgrađeni.
Kušner, u jednom intervjuu, nije osporio istinitost dokumenta do kojeg je došao NYT. On je rekao da su se strane preliminarno dogovorile da Vladi Srbije daju 22 odsto profita ostvarenog od oko 500 miliona dolara vrednog projekta.
Kušnerova kompanija Afiniti partners navela je u saopštenju da će beogradska lokacija biti “pretvorena u luksuzni hotel svetske klase”, ali da će uključivati i muzej i spomen obeležje koje su projektovali srpske arhitekte, kako bi se odala počast važnosti lokacije u novijoj srpskoj istoriji.
Kušner je rekao da ga je Grenel ohrabrio da nastavi sa ovim projektom. “Rik je veliki zagovornik ulaganja na Balkanu i pokušava da me navede da investiram u ovaj projekat otkako sam osnovao svoj fond”, rekao je Kušner, napominjući da će američka kompanija ponovo izgraditi lokaciju koju je NATO bombardovao.
Grenel je u jednom intervjuu rekao da Kušnerov dogovor predstavlja priliku da se “simbol prethodnog sukoba pretvori u most prijateljstva i obnove” i da “simbolizuje ogroman napredak koji je postignut u zaceljivanju rana iz prošlosti”.
Godine 2020. kada je Grenel podstakao srpske zvaničnike da razmisle o saradnji s američkim investitorima na preuređenju beogradske lokacije, tadašnji šef diplomatije Ivica Dačić podsetio je na posetu Trampovoj kuli u Njujorku 2013. kada je Tramp prvi put razgovarao o projektu hotela na mestu bivšeg generalštaba.
“Mislim da on tu želju nije zaboravio”, rekao je Dačić na konferenciji za novinare 2020.
Predloženi projekat u Srbiji samo je jedan od tri posla koje Kušner i Grenel pokušavaju da razviju na Balkanu.
Kušner je u petak rekao da konačni ugovori nisu potpisani, ali da su pregovori daleko odmakli i da se nada da će biti finalizovani, osporivši da njegova kompanija ima poseban tretman.
Takođe je rekao da je svestan svog položaja budući da je oženjen starijom ćerkom Donalda Trampa i da je igrao je istaknutu ulogu u Beloj kući za vrme njegovog mandata, tako da nije imao izbora osim da bude oprezan i da postupa u skladu sa zakonom i etičkim granicama.
“Moramo se potpuno pridržavati zakona”, rekao je.