Novosadski sajam danas navršio 100 godina od prve manifestacije

Novosadski sajam danas obeležava 100 godina od prve sajamske manifestacije koja je održana u toj najstarijoj sajamskoj kući u Srbiji.

“Na današnji dan, 11. avgusta 1923. godine, počela je Prva novosadska izložba koja je trajala do 26. avgusta”, saopšteno je sa Novosadskog sajma.

Posle 1918. godine, kada je Vojvodina ušla u okvire zajedničke jugoslovenske države, grupa bogatih novosadskih preduzetnika, veleposednika i industrijalaca, na inicijativu Đule Hajoša, pokrenula je akciju za održavanje izložbi i sajmova zanatskih i industrijskih uzoraka i poljoprivrednih proizvoda.

U inicijativnom pismu Hajoša, između ostalog, navedeno je da bi Sajam trebalo da se održava po primeru drugih velikih gradova, i da bi trebalo da bude prolećni sajam.

Prva trgovačka i zanatska izložba 1923. godine priređena je u zgradi nekadašnje Državne mađarske katoličke gimnazije na Futoškom putu, današnjoj zgradi Srednje elektrotehničke škole u Futoškoj ulici.

Bila je otvorena svakog dana, od 8 do 18 časova, a ulaznice su koštale 10 dinara.

Izložbu je pratio katalog sa spiskom izlagača i oglasnim delom.

“Od tog dana Novosadski sajam je rastao, menjao lokacije, izgled, prilagođavao se potrebama, izlagačima, posetiocima, dobrim idejama i trendovima. U nekoliko navrata je menjao lokaciju da bi konačno 1940, u vreme jubilarnog, 10. sajma i izložbe, stigao u Hajduk Veljkovu 11, gde se i danas nalazi”, navodi se u saopštenju.

Pre 70 godina, 1953. godine, Novosadski sajam dobija ime i postaje opštejugoslovenska, međunarodna komercijalna ustanova sa novim zaštitnim znakom, koji je 1952. godine nacrtao Ivko Milojević, tada sedamnaestogodišnji učenik škole za dizajn.

Po njegovim rečima veliko S znači Sajam, N je tu zbog Novog Sada, kriva ispod S simbolizuje Dunav, a “krilca” na slovu predstavljaju boga Merkura, zaštitnika trgovaca i zanatlija.

Na jubilarnom, 40. međunarodnom poljoprivrednom sajmu, 1973. godine, u skladu s nesvrstanom politikom tadašnje Jugoslavije, organizovana je Kolektivna izložba zemalja u razvoju, što je značajno povećalo broj izlagača i posetilaca, a na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu organizovane su i kolektivne izložbe država, iz oba tadašnja politička bloka: Zapadnog i Istočnog.

Danas se Novosadski sajam prostire na oko 230.000 kvadratnih metara, a pored otvorenog prostora izlagačima su na raspolaganju i hale.

Kompleks “Master” završen je 2006. godine, čime su stvoreni uslovi za organizovanje modernih sajmova, kongresnih i konvenšn aktivnosti, s akcentom na uslužni biznis.

U sklopu Novosadskog sajma je i atletska dvorana za pripreme i treninge sportista iz zemlje i regiona u vansajamskim terminima, sa prostorima za sportske aktivnosti – od atletskih staza, zaletišta za skok u vis i u dalj, preko bacališta, do terena za tenis.

Tokom pandemije kovida u Hali 1 i Hali “Master” bila je privemeno smeštena i kovid bolnica, a Novosadski sajam je kasnije bio i važan vakcinalni punkt.

U godini kada obeležava vek postojanja Novosadski sajam je organizovao i 90. međunarodni poljoprivredni sajam, koji od 2022. nosi oznaku “Najbolje iz Vojvodine”.

Prvi međunarodni poljoprivredni sajam i izložba stoke, održan je od 14. do 18. marta 1931. godine.

To je bila prva organizovana izložba i sajam priplodne stoke na celoj teritoriji tadašnje Kraljevine Jugoslavije.

Zbog uspeha i ugleda koji je tokom godina stekao, novosadski Poljoprivredni sajam je na 25. kongresu Međunarodne asocijacije sajmova (UFI), 1958. godine u Solunu, primljen u tu asocijaciju.

U Udruženje evropskih poljoprivrednih sajmova EURASKO, sa sedištem u Veroni, Poljoprivredni sajam je primljen 2008. godine i tako postao deo prestižne porodice 30 najreprezentativnijih poljoprivrednih sajmova koji predstavljaju 24 evropske zemlje.

Vek Novosadskog sajma obeležen je Svečanom akademijom koja je održana u martu ove godine, kao i brojnom aktivnostima na priredbama koje ova kuća organizuje.