Oluje prašine u Srbiji zbog sve većih suša

Usled klimatskih promena i povezanih procesa koji izazivaju degradaciju zemljišta, oluje prašine postaju nova realnost u Vojvodini – rekla je profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Ana Vuković Vimić.

Oluja prašine koja je juče iznenadila vozače u okolini Kule nije bila neočekivana, a buduće projekcije klimatskih uslova i uticaja pokazuju na rastući rizik od takvih oluja, posebno u Vojvodini.

Vuković Vimić, stručnjakinja za oluje prašine i peščane, u analizi koju je objavio portal Klima101, podsetila je da je ovakva oluja bila i krajem marta prošle godine, isto na severu Vojvodine.

Srbija međutim još ne prepoznaje oluje prašine kao opasnost i nema dovoljno razvijene sisteme praćenja i uzbunjivanja koji bi narednih godina mogli da postanu neophodni.

Oluje prašinee nisu isto što i peščane oluje: njih čine čestice sitnije od peščanih, nastaju naglo i teško ih je precizno predvideti, ali su i te kako poznati uslovi u kojima nastaju.

“Kao što je to bilo i 16. aprila, prašinske oluje nastaju zajedno sa ‘običnim’ olujama: hladan, težak vazduh nastane u olujnim oblacima, spusti se do zemlje i napravi olujni vetar sa jakim frontom blizu tla. Kada se ovakav fenomen desi na ‘pravom’ mestu, on podigne i prašinu i postaje jako opasan”, objašnjava Vuković Vimić.

Zemljište koje je najbolji izvor prašine za takve oluje nisu pustinje ili peščare, već zemljište sa aluvijalnim depozitima, kao što je Vojvodina koja je bila deo nekadašnjeg Panonskog mora.

Ovakve oluje su novina ne samo u Srbiji, nego i u drugim zemljama koje se makar delom nalaze u Panonskoj niziji, kao što su Mađarska ili Slovačka, zahvaljujući klimatskim promenama koje dovode do degradacije zemljišta i njegovog isušivanja.

“Veliku ulogu u nastajanju ovakvih oluja imaju i neprilagođene poljoprivredne prakse koje dovode do toga da je zemljište izloženo i više podložno eroziji” – navodi profesorka.

Po aktuelnim istraživanjima, porast temperature i sve češće suše već su izazvali gubitak oko 10 odsto prosečne vrednosti vlage u zemljištu u Srbiji, a modeli predviđaju da će do 2050. godine udeo zemljišta koji je u visokom riziku degradacije porasti sa sadašnjih 14 odsto na oko 30 odsto teritorije Srbije.

“Suše su se nekada javljale jednom po deceniji na ovim prostorima, ali ih je između 2011. i 2020. bilo pet – drugim rečima, umesto jednom u deset godina, što je nekada bila normala, suše su se u proseku javljale svake druge godine” – ukazala je Vuković Vimić.

Rekla je da zbog nagle i nepredvidive prirode oluja prašine i jer nastaju “ispod” običnih oluja, zbog čega ih je teško pratiti iz satelita, mogućnosti za ranu najavu i upozorenja na prašinske oluje su nekada ograničene samo na specijalne prognoze transporta prašine koje su još u razvoju čak i u svetu.

Na smanjenje rizika od oluja prašine može da se utiče smanjivanjem “izvorišnih oblasti čestica”, na primer sadnjom tzv. pokrovnih useva koji ne ne služe samo “pokrivanju” zemljišta i zaštiti od erozije vetrom, nego i za poboljšanje kvaliteta zemljišta, očuvanje vlage i zaštitu od štetočina. U zavisnosti od glavne kulture koja se tako uzgaja, to mogu biti detelina, grašak, lucerka, heljda…

“Ovakvi projekti sađenja bili bi odličan primer adaptacije, posebno zato što pokazuju važnost struke i poznavanja pravih uzroka: bez adekvatnog znanja o uslovima koji dovode do ovog fenomena, ne bismo mogli ni da pretpostavimo da bi sađenje na zemljištu blizu puteva moglo da bude faktor bezbednosti u saobraćaju. A u uslovima u kojima iznenadne oluje drastično smanjuju vidljivost, ovakve akcije mogu spasti živote” – istakla je Vuković Vimić.