Životna sredina
| Izvor: Beta
| 13.03.2024
|
access_time
14:45
Platforma za opštedruštveni dijalog “Održivi razvoj za sve” predložiće novoj Vladi Srbije da se u njen program rada uključi sprovođenje Agende 2030, koja ima za cilj iskorenjivanje siromaštva, povećanje dohodaka, zaštitu životne sredine, a naročito ublažavanje klimatskih promena, rečeno je na današnjoj konferenciji, potpisnica te platforme.
Agenda 2030 je, kako je rečeno, komplementarna sa procesom pristupanja EU i reformama koje u tom kontekstu Srbija treba da sprovede.
Na spisku predloga je, prema rečima Nataše Vučković iz Fondacije Centar za demokratiju i da novi Zakon o vladi, precizno utvrdi nadležnost određenog ministarstva za koordinaciju u procesu sprovođenja Agende 2030 i to ministarstva koje je neposredno angažovano na ostvarivanju ciljeva održivog razvoja u jednoj od tri oblasti – društveni razvoj, ekonomski razvoj i zaštita životne sredine, ili vladinog tela, nadležnog za javne politike.
“Imajući u vidu da su tokom 2023. otpočele aktivnosti na pripremi Plana razvoja Republike Srbije, smatramo svrsishodnim da ministarstvo koje bude nadležno za izradu Plana razvoja istovremeno bude nadležno i za Agendu 2030”, navedeno je u zaključku predloga.
Nova Vlada Srbije, kako je predloženo, trebalo bi da efikasno, transparentno i posvećeno nastavi aktivnosti usmerene na pripremu i donošenje Plana razvoja Srbije, kao krovnog dokumenta, da uključi reforme koje se sprovode u okviru procesa pristupanja EU i procesa realizacije ciljeva održivog razvoja kroz Agendu 2030.
Vučković je rekla da u izradu plana razvoja i praćenje primene treba da budu uključeni civilno društvo, univerzitet, privredne asocijacije i svi drugi relevantni činioci koji mogu doprineti kvalitetu razvojnih dokumenata.
Članice Platforme pozvale su budućeg predsednika Vlade Srbije, njene članove i poslanike da u pripremi njenog programa rada, usvoji predloge Platforme “Održivi razvoj za sve”.
Mirjana Jovanović iz organizacije Beogradska otvorena škola rekla je da su pitanja životne sredine i klimatskih promena razvojno ekonomsko pitanje koje treba da bude uzeto u razmatranje na integralan način, prilikom donošenja razvojnih politika i programa.
“Plan razvoja trebalo bi da dovede do društvenog konsensusa oko toga šta su prioriteti i kojim investicijama, projektima i putevima će Srbija doći to toga da razvoj bude najbolji za celo društvo i da se razvija na održiv način”, rekla je Jovanović.
Dodala je da se životna sredina često posmatra kao trošak ili resurs (voda, rude…) koji treba koristiti, ali često se u izjavama zvaničnika može čuti da poglavlje 27 u okviru pristupanja EU košta puno, između deset i 15 milijardi evra.
“Ono što ne čujemo i o čemu bi trebalo da razgovaramo jeste koliki je trošak ako se ne bavimo pitanjima životne sredinem i klimatskih promena”, rekla je Jovanović i dodala da zbog lošeg kvaliteta vazduha godišnje u Srbiji preveremeno umre 10.000 -15.000 građana.
Zbog toga su, kako je rekla, ekonomska šteta, pre svega životi ljudi, bolovanja i lečenja i izgubljena produktivnost na radnom mestu.
Prema procenama, te štete kako je rekla, godišnje u Srbiji iznose tri do četiri milijarde evra.
Jovanović je rekla da je Srbija zbog ekstremnih klimatskih promena, najviše zbog visokih temperatura i poplava, od 2.000. do 2020. izgubila 6,8 milijardi evra.
“Adaptacija na izmenjene klimatske promene je urgentno pitanje koje je ekonomsko i razvojno i to bi trebalo da uzme u obzir Vlada prlikom razmatranja prioriteta i ulaganja naših, zajedničkih resursa”, rekla je Jovanović.
Navela je da će ekonomsku štetu u Srbiji povećavati i obaveza izvoznih firmi da za nekoliko godina plaćaju taksu za emitovanje ugljenika.
“Smatramo da ta pitanja treba da budu razmatrana integralno kroz planiranje razvoja, a ne da bude samo pitanje resornog ministarstva za zaštitu životne sredine. Ova pitanja nisu bila proritet prethodnih vlada, prošle godine je smanjen budžet tog ministarstva, a ove godine će iznositi 158 iliona evra, što nije dovoljno”, rekla je Jovanović.
Prošle godine Srbija je, kako je rekla, usvojila program zaštite vazduha i procena je da je za investicije za sprovođenje akcionog plana do 2030. godine potrebno 2,6 milijardi evra.
Istakla je da i ako bi ceo budžet Ministarstva za zaštitu životne sredine bio uložen samo u zaštitu vazduha trebalo bi 16,5 godina da postane čist do 2030, ali da su potrebna i sredstva za rešavanje problema otpada, hemikalija, klimatskih promena, buke….
Kori Udovički iz Centra za visoke ekonomske studije rekla je da Agenda 2030 u svojoj suštini treba da realizuje sva tri moguća stuba razvoja, drustveni, ekonomski i ekološki.
“Najvažnije u konceptu te agende jeste da se uzima u obzir, ne rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), već sveukupni razvoj onoga sto čini naše društvo. Naša država se obavezala da radi na tome jer je to potrebano za održanje globalne zajednice”, rekla je Udovički.
Dodala je da “smo čuli od Vučića (Aleksandar, predsednik Srbije) da postoji plan Ekspo, ‘Skok u budućnost'”.
“Vidimo da se grade autoputevi, Beograd na vodi, Ekspo, ali nismo videli to kroz dokument, to nije prošlo kroz dijalog, bez toga je marketinški plan”, rekla je Udovički i postavila pitanje da li su sve investicije održive i u korist građana.
Osnivači Platforme su Beogradska otvorena škola, Centar za visoke ekonomske studije, Fondacija Ana i Vlade Divac, Fondacija BFPE za odgovorno društvo, Fondacija Centar za demokratiju, Smart Kolektiv i Asocijacija za razvoj održivih zajednica.