Među juče potpisanim dokumentima su ugovori o kupovini 12 aviona “rafal” francuske proizvodnje, i o razvoju civilnog nuklearnog programa za sve veće energetske potrebe Srbije, kao i sporazum o “prodaji strateških mineralnih sirovina poput litijuma” .
Po ugovoru s kompanijom “Daso avijasion” (Dassault Aviation), Srbija će dobiti avione zajedno sa pratećim logističkim paketom i rezervnim delovima u vrednosti od 2,7 milijardi evra.
Briselski portal ocenjuje da je tokom decenije na vlasti predsednik Srbije Aleksandra Vučić imao bliske odnose s Moskvom, posebno s predsednikom Vladimirom Putinom koji je za to vreme dvaput posetio Srbiju.
Politiko navodi i da Vučić ima bliske odnose i s predsednikom Kine Sijem Đinpingom koji je bio u Srbiji, ma kineski državni mediji opisuju odnos dveju država kao “gvozdeno prijateljstvo” što je termin samo za države koje Peking “zaista ceni”.
Makron je došao u Beograd pošto su u Srbiji bili veliki protesti protiv iskopavanja litijuma što EU podržava, piše Politiko.
Portal navodi da je prošlog meseca tokom posete Beogradu delkegacije EU i nemačkog kancelara Olafa Šolca potpisan sporazum Srbija-Eu kojim se formalizuje podrška EU rudniku litijuma uz “obećanje da će taj projekat približiti Srbiju EU”.
Međutim potpisivanje tog sporazuma je docelo Vučića u težak položaj, ocenjuje portal, jer je protiv rudnika pobudilo masovni pokret koji tvrdi da će iskopavanje litijuma osuditi Srbiju na ekonomsku eksploataciju i zagađenje životne sredine, a zapadne standarde staviti van njenog domašaja.
Vučić je kao odgovor optužio demonstrante da uz podršku Zapada planiraju njegovo rušenje s vlasti, konstatuje Politiko.
Vlada koju predvode Srpska napredna stranka i njeni politički saveznici, pokušali su da uguše nezadovoljstvo demonstranata napadima na nezavisne medije i priznala je da je sastavljala “spiskove neprijatelja Srbije i osnivala anonimne političke pokrete za pružanje podrške rudniku”, piše portal.
“Francuska vas voli koliko vi volite nju!” kazao je na srpskom ispred Spomenika zahvalnosti Francuskoj Makron tokom prethodne posete Beogradu 2019. godine.
Tokom te posete “bila je još snažnija ofanziva šarma”, smatra Politiko i piše da je sada, uoči dvodnevne posete, Makron dnevnim listovima u Srbiji poslao pismo od 1.400 reči o “snazi i vitalnosti veza koje ujedinjuju Francuze i Srbe” i da mu je cilj da “neguje i produbi dragoceno prijateljstvo”.
Briselski portal ocenjuje da je Srbija računala na to da će je Francuska podržati kad god je druge evropske države “sateraju u ćošak”.
Podsećajući da je u maju Parlamentarna skupština Saveta Evrope glasala za to da Kosovo, “bivša južna pokrajina Srbije koja je proglasila nezavisnost 2008. godine, što je Beograd još nije priznao”, postane član organizacije za ljudska prava, portal kaže da je Francuska bila među državama koje su blokirale glasanje o tome.