Politika
| 24.03.2024
|
access_time
13:55
Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dragan Đukanović izjavio je danas da su odnosi Srbije i NATO nakon 25 godina od bombardovanja prilično razvijeni, “ukoliko se uzme u obzir da je Srbija u spoljnjoj politici 2007. godine proklamovala vojnu neutralnost”.
Đukanović je agenciji Beta kazao da iako postoje brojne zajedničke vežbe između Vojske Srbije i NATO, ipak postoji otpor od “dominantnih struktura javnosti” da se otvori bilo kakva priča o ulasku Srbije u Severnoatlantski savez.
“I u većini srpskih medija je NATO gotovo 100 odsto negativno predstavljen, što potkrepljuje stavove dominantnog javnog mnenja”, rekao je on.
Na pitanje kako nakon četvrt veka gleda na tadašnju odluku NATO da bombarduje Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ), Đukanović je podsetio da je ona doneta mimo saglasnosti Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
“I te 1999. godine postojalo je prostora da na tragu onoga što se dešavalo u Rambujeu ožive diplomatske inicijative i napori da do bombardovanja ne dođe. Nažalost, bombardovanje je ostavilo veliki broj žrtava i razorenu infrastrukturu bivše SRJ, i značajno uticalo na odnos srpskog javnog mnenja prema NATO”, kazao je profesor.
Upitan da li NATO danas ugrožava nacionalne interese Srbije, Đukanović je rekao da, s obzirom na vojnu neutralnost, NATO ne može da dovodi u pitanje interese Srbije.
Na pitanje kako situacija na Kosovu i Metohiji utiče na odnose Srbije i NATO, profesor je naveo da je misija Kfora usmerena na zaštiti srpskog naroda i hramova Srpske pravoslavne crkve.
“Ipak, kroz javno mnenje se ne uviđa dovoljno koliki je značaj Kfora za Srbe na Kosovu”, kazao je.
Upitan da li Srbija u ovom trenutku ima viši nivo saradnje s NATO ili s Rusijom, Đukanović je rekao da se na osnovu sadašnjih odnosa ne mogu izvući dalekosežni zaključci.
“Iako Vojska Srbije u ovom trenutku ima veću saradnju s NATO nego s Rusijom i Belorusijom, to ne reflektuje dubinu spoljne politike Srbije”, smatra profesor.
Ocenjujući percepciju i imidž NATO u srpskoj javnosti, Đukanović je rekao da je odnos prema alijansi sada lošiji nego u vreme neposrednog bombardovanja.
“Istraživanja pokazuju da samo između pet i osam odsto građana Srbije pokazuje želju za punopravnim članstvom u NATO, dok broj onih koji su protiv te opcije permanentno raste u protekle dve decenije”, rekao je Đukanović.