Profesor Marinković: Zašto uredbe potpisuje Dačić ako je Brnabić još uvek predsednica vlade

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković zapitao je danas zašto Ivica Dačić potpisuje uredbe Vlade, ako već nije neustavno da Ana Brnabić bude dvostruka predsednica (i Vlade i Parlamenta).

Marinković je naveo da je na poslednje dve sednice Vlade Srbije doneto 11 uredaba koje je potpisao potpredsednik Dačić.

Profesor, u autorskom tekstu za Betu, pita zašto ostavku nije podnela poslanica Ana Brnabić, koja je još uvek predsednica Vlade.

“Vlada je 20. marta 2024. održala 112. sednicu i usvojila dve uredbe: Uredbu o izmeni i dopuni Uredbe o utvrđivanju Programa podrške regionalnom razvoju i Uredbu o izmeni i dopuni Uredbe o kategorizaciji državnih puteva. Na 113. sednici, održanoj 29. marta 2024, donela je devet uredaba. Sednicama je predsedavao prvi potpredsednik Vlade, i on je potpisao tih 11 uredaba. Ustavom je propisano da predsednik Vlade vodi i usmerava rad Vlade i predstavlja Vladu (član 125 stav 2). U skladu s time predsednik Vlade saziva i vodi sednice Vlade (član 12 stav 1 Zakona o Vladi) i potpisuje akte Vlade, uključujući i uredbe (član 3 stav 2 Poslovnika o radu Vladu). Istina, Zakon o Vladi uređuje i da ’predsednik Vlade određuje jednog potpredsednika Vlade za prvog potpredsednika Vlade, koji ga zamenjuje za vreme odsutnosti ili sprečenosti sa svim ovlašćenjima predsednika Vlade’ (član 13a stav 1)”, naveo je on.

Uslov da prvi potpredsednik Vlade zamenjuje predsednicu Vlade, dodao je, jeste da je predsednica Vlade fizički onemogućena, usled odsutnosti ili sprečenosti (iz zdravstvenih razloga), da obavlja svoje funkcije.

“Međutim, tog 20. marta 2024. godine Ana Brnabić je na deset minuta hoda od Nemanjine 9, u Domu Narodne skupštine Republike Srbije, preuzela funkciju predsednice Narodne skupštine. Devet dana kasnije održala je sastanak sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji, takođe u Domu Narodne skupštine. Dakle, ni 20. ni 29. marta Ana Brnabić nije bila ni odsutna, ni fizički sprečena da predsedava sednicom Vlade i potpisuje uredbe”, istakao je Marinković.

“Ako je, pak, razlog kakva pravna sprečenost, recimo zbog toga što je i poslanica (s obzirom da član Vlade ne može biti i narodni poslanik, član 126 Ustava), što svakako ne odgovara ni slovu ni duhu Zakona o Vladi (član 13a stav 1), postavlja se pitanje da li po istom osnovu nije i sâm Ivica Dačić pravno sprečen da bude prvi potpredsednik Vlade i ministar, jer je i on izabran za narodnog poslanika, pa ako je Ana Brnabić sprečena zbog kumulacije funkcija, kako nije sprečen i on”, zapitao je profesor.

Marinković ističe da ako su Ivica Dačić, Miloš Vučević, Nikola Selaković i ostali ministri ipak podneli ostavke na poslaničke funkcije ne želeći da krše ustavnu normu o nespojivosti ministarskog i poslaničkog mandata, usled čega više nisu pravno sprečeni da budu i članovi Vlade, zašto ostavku nije podnela i poslanica Ana Brnabić, koja je još uvek predsednica Vlade?