Rasprava na sednici Odbora za unutrašnje poslove o direktoru policije i spiskovima

Članovi Odbora Skupštine Srbije za odbranu i unutrašnje poslove raspravljali su danas o izveštajima o radu policije u prethodnih godinu dana, a posebne teme bili su to što policija tri godine nema direktora, spiskovi “nepoželjnih”, hapšenje ekoloških aktivista.

Član odbora i poslanik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić zamerio je što je objedinjena rasprava o godinu i po dana rada Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) i izrazio nadu da će se ubuduće raspravljati u kvartalnom periodu.

Aleksić je kao jednu od tema, za koju navodi da nije navedena u izveštaju, rekao da je policija u Srbiji “duboko politizovana i da selektivno deluje”, dok se oni koji ukazuju na te probleme “nalaze na tapetu”.

Naveo je i da je problem to što policija već tri godine nema direktora što “za sobom povlači da neko drugi preuzima te nadležnosti, mi imamo pomoćnika direktora, a nemamo direktora policije”, kazao je Aleksić.

Aleksić je naveo da u izveštaju nema ništa o tome da li je i koliko policija učestvovala u izdavanju lažnih prebivališta pred izbore.

“Da li je učestvovala u tome? Ko je učestvovao u tome? Toga nema u vašem izlaganju. Meni je jasno zašto, ali moramo da otvorimo tu temu”, rekao je Aleksić, obraćajući se ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću.

Ocenio je da snage MUP-a postupaju vrlo odgovorno i oštro prema protestima građana, čak je angažovana i Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ).

“Kada treba da se sprovodi na neki način prisila i zastrašivanje građana, policija tu besprekorno deluje. Ko danas brani građane Srbije na Kosovu i Metohije? Ko njima pruža zaštitu? Izbrisani su tragovi Srbije na Kosovu i Metohiji i na to se ćuti”, naveo je Aleksić.

Odgovarajući Aleksiću, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je odbacio tvrdnje da policija postupa selektivno, navodeći da reaguje na svako kršenje zakona.

“Nikoga ne zastrašuje policija, ali ja bih vas podsetio da svi koji učestvuju na političkoj sceni imaju i neke obaveze – a to je da poštuju zakon”, rekao je Dačić.

Odgovorio je i na pitanje o direktoru policije, navodeći da će konkurs biti raspisan uskoro, ne precizirajući kada.

Dačić se osvrnuo i na slučaj Albanca koji je nedavno ubivo policajca kod Loznice, navodno je pobegao iz zatvora sa Kosova, navodeći da je on ilegalno došao do Bujanovca i potom putovao s bratovljevim dokumentima.

Naveo da nemačka policija nikada nije odgovorila na zahteve Srbije da li je taj ubica bio u Hanoveru kod brata, kada mu je navodno ukrao dokumenta, kao ni slovenačka policija, gde se nalazi organizator prevoza te osobe.

Član Odbora i predsednik stranke Srbija centar Zdravko Ponoš takođe je zamerio što se razmatra materijal koji ima osam izveštaja na 430 strana, dok je ministar čitav sat govorio samo o poslednjih 20.

“Govorimo o materijalu koji smo mi dobili u utorak. S obzirom da se radi o kašnjenju od godinu dana, mogli smo da sačekamo još koji dan da se spremimo, a ne dva dana”, naveo je Ponoš.

Upitao je i zbog čega izveštaji nisu predstavljeni na vreme i ko nije radio svoj posao.

I on je zamerio što policija tri godne nema direktora jer “to sputava rad MUP-a, koji ima više pripadnika nego vojska. Zamislite da vojska tri godine funkcioniše bez načelnika Generalštaba… Jedino objašnjenje je da neko želi da politizuje rad MUP-a”, dodao je Ponoš.

On se dotakao i spiskova po kojima su zaustavljani srpski i strani državljani na srpskim granicama, postavljajući pitanje po čijem naređenju je postupala granična policija.

“Po čijem naređenju se maltretiraju građani ove zemlje prilikom ulaska i izlaska ove zemlje? Granična policija još uvek postupa po tim spiskovima. To radi i građanima koji nisu državljani ove zemlje. Taj spisak ima oko 300 lica, moje je jedno od onih koje je umeđuvremenu precrtano, vreme je da sva budu precrtana”, naveo je Ponoš.

Ministar Dačić je naveo da takvi spiskovi postoje u celom svetu.

“Ako je problem samo kada je reč o nekim estradnim zvezdama, a nije problem što je Hrvatska zabranila nekim našim ministrima da dođu, što je zabranila crnogorskim političarima srpskog porekla da dođu… Vi znate da kad neko dođe u Hrvatsku, bude uhapšen zbog navodnih ratnih zločina”, naveo je Dačić.

Dodao je i da je on lično imao problema kada je odlazio u SAD.

“Vode me u Imigraciono, mene kao tada ministra spoljnih poslova… Rekao sam bio da neću više nikad da idem tamo… a idem u UN, ne u Vašington. Što, jesam li ja neki kriminalac, pa sam na listi, ili im se ne sviđam? Ja vam iz svog ličnog primera potvrđujem”, dodao je on.

Naveo je da sve bezbednosne strukture imaju svoje spiskove i da ne bi da bilo ko Srbiji drži lekcije o tome, ali da MUP na takvim spiskovima nema više nikoga.

“Druge bezbednosne agencije su drugo i oni će valjda poslušati tu preporuku predsednika. Siguran sam da neko napada Srbiju zbog toga više neće biti”, naveo je Dačić.

I član odbora iz Zeleno-levog fronta Bogdan Radovanović je zamerio selektivno reagovanje policije, navodeći i slučajeve koje smatra za propuste, poput majskih masovnih ubistava iz 2023. godine o kojima nije bilo reči na današnjoj sednici.

Po njegovim rečima, MUP možda nije imao direktnu odgovornost kod masovnog ubistva u OŠ “Vladislav Ribnikar”, osim šefa beogradske policije Veselina Milića koji nije odgovarao za prikazivanje spiska dece “za odstrel”, dok je za masovno ubistvo u Duboni i Malom Orašju “direktna odgovornost MUP-a”.

Radovanović je zamerio i što se u izveštaju koriste izrazi “ekološki ili politički kriminal”, navodeći da ih do sada nije video u takvim izveštajima.

“Da li pojam ekološki kriminal podrazumeva onaj termin ‘ekološki terorizam’ koji koristi pokret Kopaćemo”, upitao je on.

Ministar Dačić je ponovo odbacio da policija postupa selektivno, navodeći da nema nikakvog razloga da bira da li će postupati ili ne.

“Svi postupci su u toku i kada je naredba suda i tužilaštva tu, tu nema razmišljanja o svemu tome”, naveo je Dačić.

Dodao je i da se nije mešao u terminologiju izveštaja, navodeći da se Uprava kriminalističke policije bavi ekološkim incidentima i ekološkim kriminalom, dok termin politički kriminal nema veze sa političkim stavovima, već je vezan za političke događaje.