Ekonomija
| 21.08.2023
|
access_time
13:20
Predstavnici Ministarstva finansija Srbije, poslodavaca i reperezentativnih sindikata završili su danas pregovore o povećanju minimalne zarade za 2023. i 2024. godinu, ali bez rezultata.
Sindikati su insistirali na odgovoru u pisanom obliku o tome zbog čega ne može da se poveća minimalac za ovu godinu, pre no što počnu pregovori o iznosu koji će važiti naredne godine.
“Nismo odustali od našeg zahteva da, pre no što razgovaramo o povećanju minimalne zarade za 2024, završimo prekinute pregovore o korekciji za ovu godinu jer je inflacija visoka i minimalna potrošačka korpa je još u maju koštala 52.000, a minimalna zarada je ove godine 40.000 dinara”, rekao je za Betu predstavnik UGS “Nezavisnost” Zoran Ristić.
Dodao je da Zakon o radu predviđa mogućnost da se zarada koriguje i dva puta godišnje u slučajevima poremećaja na tržištu, kakav je visoka inflacija.
Dodao je da sindikati ne prihvataju usmeno objašnjenje Ministarstva finansija da nema razloga da se poveća minimalac u ovoj godini.
Ristić je rekao da su sindikati predložili da se minimalna zarada u ovoj godini koriguje bar za deset odsto da bi se očuvala kupovna moć radnika sa takvom zaradom.
Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i UGS “Nezavisnost” su u proleće ove godine pokrenuli inicijativu da se minimalac za ovu godinu koriguje, ali su predstavnici Ministarstva finansija tada izneli istu argumentaciju kao i danas – da nema razloga za povećanje, i razgovori su prekinuti.
Oba sindikata su tada najavila da neće počinjati razgovore o minimalcu za narednu godinu pre no što država poveća za ovu godinu ili iznese racionalnu argumentaciju zbog čega nema razloga za to.
Ristić je rekao da su sindikati predložili da se ove godine od septembra poveća minimalac bar za deset odsto, a zatim i za narednu oko 20 odsto “jer nije realno učiniti to u jednom koraku”.
On je podsetio da su domaća preduzeća prošle godine povećala profit za oko 26 odsto i da ima prostora da se koriguje i minimalna zarada.
Sindikati se, kako je rekao, rukovode i time što je država još 2018. godine obećala da će 2021. godine biti izjendačena vrednost minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe.
Ako ne budu zadovolji odgovorom Ministarstva finansija, sindikati će 25. avgusta, kada će biti nastavljeni pregovori, doneti odluku o načinima dalje sindikalne borbe, rekao je Ristić.
Predstavnik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je da privrednici, u slučaju da se postigne dogovor o povećanju minimalne zarade za ovu i sledeću godinu, očekuju od države da poveća neoporezovani deo zarade, kako deo tereta ne bi snosili samo oni, već i država.
Pregovori o povećanju minimalne zarade za narednu godinu, prema zakonskoj proceduri, počinju sredinom avgusta tekuće godine i moraju da se završe do 15. septembra, a ako se ne postigne saglasnost između socijalnih partnera države, sindikata i poslodavaca, minimalnu cenu rada utvrđuje država.
Predsednik Srbije Alksandar Vučić nedavno je kao i prethodne dve godine unapred saopštio da će minimalna zarada za 2024. godinu iznositi 400 evra, ne precizirajući koliko je to u dinarima. Sindikati ukazuju da Vučić nije nadležan da određuje minimalac i ocenjuju da on time obesmišljava pregovore.