Na spisku sankcija američkog ministarstva finansija su kompanije “Kominvex”, “Soha Info” i “Goodforwarding” kompanije o čijem je poslovanju i načinu na koje zaobilaze sankcije EU i SAD poslujući sa kompanijama u Rusiji pisao RSE početkom novembra prošle godine.
Srpske kompanije našle su se u posebnoj grupi koja je sankcionisana, kako se navodi, zbog toga što u svom poslovanju “omogućavaju, orkestriraju, angažuju se i na drugi način podržavaju transfer kritične tehnologije i opreme u rusku vojno-industrijsku bazu”.
Od početka invazije Rusije na Ukrajinu preko srpskih kompanija u Rusiju je isporučena roba dvostruke namene vrednosti od najmanje 71,1 milion dolara, pokazalo je istraživanje RSE iz novembra prošle godine.
Reč je o robi koja je stavljena na listu visoko rizičnih proizvoda i nalaze se na sankcijama koje su Evropska unija i SAD uvele Rusiji.
Na osnovu podataka iz baza o međunarodnoj trgovini, RSE je analizirao više od 14.000 pošiljki koje su u Rusiju stigle od početka rata u Ukrajini.
Srbija se od početka rata u Ukrajini do danas nije usaglasila ni sa jednom odlukom o sankcijama Rusiji. U ovakvom vakuumu, bez zakonskih ograničenja, pojedine srpske firme zaradile su milione.
Kako je pokazalo istraživanje RSE, do kupaca u Rusiji su preko srpskih papira stizali najsavremeniji tehnološki proizvodi. U nekim slučajevima radilo se o robi najvećih američkih proizvođača mikroelektronskih kompjuterskih delova kao što su “Intel” ili “AMD”.
Podaci RSE ukazuju i da je deo robe proizvedene na Zapadu, preko papira srpskih firmi reeksportovan u Rusiju iz država istočne Azije.
Zbog ovakve prakse, do Rusije može stići roba čiji je uvoz onemogućen sankcijama EU i SAD.
S druge strane, u Rusiji, primaoci robe su bile firme koje su na sankcijama, čak i na listi američkog ministarstva zbog učešća u lancu snabdevanja ruske vojne industrije.
Srbija ne krši sopstvena pravila jer se, iako je kandidat za članstvo, nije usaglasila sa odlukama o sankcijama EU.
Carinska dokumentacija komercijalnih baza međunarodne trgovine “Import Genius” i “Sinoimex” ne identifikuje tačne oznake elektronskih komponenata, a nije moguće utvrditi ni šta se dešava sa robom nakon što stigne u Rusiju.
Međutim, ta roba je pod sankcijama jer su različiti tipovi elektronske opreme identifikovani u ruskim vojnim sistemima koji su pronađeni na ratištima u Ukrajini.
Vlada Srbije i ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine tada nisu odgovorili na pitanja RSE o načinu na koji se vrši kontrola, niti da li je neko zbog eventualnog zaobilaženja sankcija kažnjen.
Firma “Kominvex” je osnovana 2005. godine. Do 2022. godine delatnost joj je bila trgovina na veliko delovima i opremom za motorna vozila.
Podaci iz finansijskih izveštaja firme koji su objavljeni na sajtu Agencije za privredne registre (APR) Srbije, pokazuju da je tokom 2021. dobit bila oko 1.600 dolara.
Sve se menja 2022. Tada je “Kominvex”, nakon plaćanja svih obaveza i poreza, imao čistu dobit od 1,5 miliona dolara, odnosno hiljadu puta više u samo jednoj godini.
Podaci APR-a pokazuju da su se prihodi od prodaje robe uvećali gotovo 1.000 puta.
“Kominvex” je u novembru 2022. promenio delatnost i registrovao se za trgovinu na veliko elektronskim i telekomunikacionim delovima i opremom.
RSE je analizirao više od 6.000 transakcija koje je “Kominvex” kao izvoznik imao sa Rusijom od kraja marta 2022. do kraja jula 2023. godine.
Analiza je pokazala da je “Kominveks” izvezao robu vrednu 143,9 miliona dolara, a čak 54,3 miliona dolara vredna roba bila je roba takozvane roba dvostruke namene i, prema carinskim oznakama, nalazi se na sankcijama EU.
Druga danas sankcionisana firma “Soha Info” je iz Novih Banovaca, malog mesta na oko 30 kilometara od Beograda. “Soha Info” je prema carinskim podacima baze “Sinoimex” od oktobra 2022. do kraja jula 2023. godine izvezla u Rusiju robu u vrednosti od 18 miliona dolara.
Među ovim pošiljkama je elektronika koja je prema carinskim oznakama stavljena na listu ‘visoko rizičnih’ i na sankcijama je, a radi se o proizvodima vrednim 6,3 miliona dolara.
“Soha Info” osnovana je posle početka invazije u junu 2022. godine i prema finansijskim izveštajima iz APR za samo šest meseci ostvarila promet od prodaje robe u iznosu od 6,1 milion dolara.
Vlasnik firme Dragan Dragaš iz Banovaca se u novembru javio na poziv RSE i rekao da ne bi da govori o svojim poslovima sa ruskim firmama jer “ne želi da mu neko provali šemu”.
Na pitanje kakva je šema u pitanju kratko je rekao, “trgovina neka, sve je roba normalna, ne podleže ni sankcijama” i završio razgovor.
Inače, Velika Britanija saopštila je 6. decembra odluku o sankcijama. Na spisak sankcionisanih stavljeno 46 lica i kompanija zbog poslovanja sa Rusijom. Među njima našla se i srpska kompanija “Avio Chem”.