RSE: Inovacija G7 ili kraj svetskog poretka

Trodnevni samit G7 koji sutra počinje na jugu Francuske i nad kojim se nadvio oblak mnoštva globalnih problema verovatno će prvi put biti okončan bez usaglašene zajedničke deklaracije učesnika, što ukazuje na sve dublji razdor medju liderima sedam najvećih svetskih privreda, pa čak i mogući početak kraja današnjeg svetskog poretka, pišu svetski mediji.

Uz životnu sredinu i trgovinu, analitičari očekuju da će se na sastancima razgovarati o odnosima Vašingtona i Teherana, Bregzitu, nejednakostima, mogućem vraćanju Rusije i univerzalnom oporezivanju digitalnih džinova. U francuskom Bijaricu, gde se samit održava, očekuju se masovni protesti antiglobalista, a lidere će štititi 13.000 francuskih policajaca, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da će iskoristiti samit da pokuša da smanji tenzije izmedju SAD i Irana i da će tražiti promene globalnih zakona o korporativnim porezima kako bi kompanije poput Gugla i Amazona plaćale više, piše Gardijan.

Sastanak u Bijaricu održava se u napetom trenutku za medjunarodne odnose nad kojima su se nadvili oblaci transatlantskih sporova oko trgovine, Irana i klimatskih promena, ocenjuje Gardijan i dodaje da Makron namerava da promeni format samita, ukidanjem zajedničkog saopštenja.

Francuski predsednik je upozorio na “duboku krizu demokratije u Evropi i drugde”, rekavši da je na liderima da odbrane i obnove multilateralizam, preispitaju kapitalizam, ponovo definišu demokratiju i da je ne ostave nacionalistima.

On je, kako ukazuje Gardijan, rekao da su klimatske promene jedan od najvećih strahova gradjana širom sveta i deo sve većeg gneva prema kapitalizmu.

Makron je kazao da je pronalaženje rešenja za Ukrajinu na osnovu postojećih mirovnih razgovora “ključni preduslov” da se Rusija vrati u grupu. Moskva je 2014. izbačena iz tadašnje G8, pošto je izvršila aneksiju ukrajinskog poluostrva Krim.

Naklonjenost Velike Britanije predsedniku SAD Donaldu Trampu rizik je koji može otežati put ka pronalasku zajedničkih stavova i dogovora na samitu G7 koji je već opterećen prekoatlantskim razdorima zbog trgovine, Irana i klimatskih promena, ukazuje agencija Rojters.

Ne zna se kako će se britanski premijer Boris Džonson pozicionirati, ističe agencija, naročito dok uticaj Velike Britanije u Evropi opada, a njena zavisnost od SAD raste. Mnogi analitičari smatraju da će se zbog potencijalnih trgovinskih sporazuma sa SAD on oprezno otudjiti od ostalih lidera koji imaju multilateralni pristup svetskoj politici.

S druge strane, ocenjuje Rojters, Makron će kao nepokolebljivi branilac multilateralizma računati na napredak u područjima gde se može uspostaviti ujedinjeni front.

Na samitu, koji se održava od subote do ponedeljka, učestvuju lideri SAD, Francuske, Velike Britanije, Japana, Nemačke, Italije i Kanade, kao i Evropske unije. Sastanak je službeno usredsredjen na široku temu smanjenja nejednakosti i Makron je radi proširenja rasprave o toj temi pozvao i lidere Australije, Burkine Faso, Čilea, Egipta, Indije, Senegala, Ruande i Južne Afrike.

Ipak, teže rasprave nadvile su se nad samitom, ukazuje Rojters, ističući kinesko-američki trgovinski rat, tenzije izmedju SAD i Irana, ali i Trampovo okretanje ledja naporima širom sveta da se ograniče emisije ugljeničnih gasova da bi se usporile klimatske promene. Zapravo, napeti odnosi izmedju SAD i njihovih glavnih saveznika znače da tamo gde su nekad bili sporazumni, oni traže najmanji zajednički imenilac, ocenjuje Rojters.

Ovogodišnji samit G7 trebalo bi da se završi bez zajedničke izjave prvi put u 44-godišnjoj istoriji, što ukazuje na sve dublji razdor medju liderima sedam najvećih svetskih privreda, ocenjuje američka televizijska kuća Si-En-Bi-Si (CNBC).
Francuski predsednik je odlučio da napusti tradiciju, navodeći da bi pokušaj pripreme zajedničkog saopštenja najverovatnije bio “besmislen”.

Makron je naveo Trampovu odluku da povuče SAD iz klimatskog sporazuma kao jedan od razloga zašto bi bilo teško prikazati ujedinjeni front.

Osiguravanje sporazuma na godišnjem samitu pokazalo se sve težim posednjih godina, delom i zato što je američki predsednik znatno više sklon bilateralnim trgovinskim dogovorima nego multilateralnim sporazumima.

Francuska želi da izbegne još jedan samit “G6+1”, naglašava CNBC, i podseća na prošlogodišnji samit G7 u Otavi, kada je Tramp zbog trgovinskih sporova s kanadskim premijerom Džastinom Trudoom napustio sastanak pre vremena, odbijajući da potpiše zajedničku završnu izjavu.

Domaćin ovogodišnjeg samita Makron obećao je “inovaciju”, ali to verovatno neće biti dovoljno za spas medjunarodnog poretka, ocenjuje Blumberg.

Forumi kao što su G20 i G7 zamišljeni su 70-ih godina kao mesta da se strani zvaničnici okupljaju, bore ili ne slažu, ali da na kraju rešavaju pitanja koja nadilaze granice. U početku se pre svega razgovaralo o ekonomiji, ali su programi brzo narasli i obuhvatili ljudska prava, medjunarodnu bezbednost, globalno zdravlje i klimatske promene.

Zajednička izjava, poznata kao komunike samita, nema snagu zakona, ali je više od simbolike. Ono što znači multilateralizam, globalizaciju, medjunarodno razumevanje postalo je temelj svetskog poretka modernog vremena.

Taj temelj polako puca. U doba moćnih lidera čija su otelotvorenja predsednici Turske i Rusije, Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin, a posebno posle izbora Trampa, narušavanje medjunarodnih normi postalo je samo po sebi norma.

Ako je doba dogovora završeno, kako će izgledati budućnost pitanje je s kojim se francuski predsednik suočio pred samit u Bijaricu. “Niko ne čita saopštenja, budimo iskreni. A u poslednje vreme čitate komunikee samo da biste pronašli nesuglasice”, rekao je Makron.

Blumberg ipak ističe da ako Trump onemogući zajednički stav, Francuska, kao domaćin, ima mogućnost izdavanja vlastite izjave na kraju sastanka.

Related posts

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.