San Francisko dobio minibuse bez vozača posle proširenja usluge ‘robotaksija’

Prvo su došli “robotaksiji”, a s njima i negodovanje i žalbe, a onda su ipak stigli još i minibusi bez vozača.

San Francisko je pokrenuo “autonomni šatl” manje od nedelju dana pošto su kalifornijski regulatori odobrili proširenje “robotaksija” uprkos zabrinutosti za saobraćaj i bezbednost.

Besplatni minibus-šatl će saobraćati svakodnevno fiksnom rutom koja se zove “Petlja” oko ostrva Trežr, na mestu nekadašnje američke Mornaričke baze usred zaliva San Franciska. “Petlja” ima sedam stanica, povezujući stambene četvrti sa prodavnicama i društvenim centrima. Na ostrvu živi oko 2.000 ljudi.

Potpuno električno vozilo koje nema vozačko sedište ili volan, ima “pratioca” koji može da upravlja minibusom ručnim upravljačem ako je potrebno. Okrug nudi taj prevoz kao deo pilot-programa finansiranog iz grantova za procenu kako autonomna vozila mogu da dopune sistem javnog prevoza.

” ‘Pratilac’ u vozilu doprinosi da se svi osećaju prijatno”, rekla je Tili Čang, izvršna direktorka Uprave za saobraćaj okruga San Francisko. “Ovo je za sada samo demonstracija da vidimo kako to izgleda i kako funkcioniše šatl bez vozača na mestu s malo saobraćaja i malom brzinom”, rekla je ona.

San Francisko je jedan od sve većeg broja gradova sveta koji testiraju bezbednost i potencijal samovozećih vozila da bi transformisali javni prevoz.

Šatlovima upravlja Bip, kompanija sa sedištem u Orlandu na Floridi koja je vodila slične pilot-programe u više od deset mesta u SAD, uključujući Zoološki vrtu u Majamiju, Kliniku Mejo i Nacionalni park Jelouston.

“Ovi šatlovi su napravljeni za kratke rute, a ne da zauzmu mesto autobuskog sistema”, rekla je menadžerka projekta “Bip” Šeli Karan. “Autonomno vozilo reaguje brže od čoveka i nudi pouzdaniju uslugu jer mu ništa ‘ne skreće pažnju’ “.

Tokom probne vožnje u sredu, šatl je vozio polako i oprezno u autonomnom režimu. “Pratilac” je ručno upravljao vozilom kada se na utu isprečio kamion, blokirajući deo puta.

“Nisam se osećao nesigurno”, rekao je Dominik Lukezi, stanovnik Ouklenda koji je bio među prvima koji su se vozili autonomnim šatlom. “Mislio sam da je nekoliko puta naglo kočio, ali inače sam se uglavnom osećao kao da se vozim bilo kojim drugim autobusom”, rekao je on.

Šatl koji može da primi do 10 putnika, saobraćaće od 9:00 do 18:00 časova svakog dana i kružiće petljom svakih 20 minuta. Grad ima dva šatla – dok jedan strujom puni baterije, drugi prevozi putnike.

Pilot-projekat autonomnog šatla pokrenut je pošto je Komisija za javna komunalna preduzeća Kalifornije izglasala da se dozvoli dvema rivalskim “robotaksi” kompanijama, “Cruise” i “Vaimo”, da nude non-stop putničke usluge u San Francisku.

Odobrenje je stiglo uprkos široko rasprostranjenim pritužbama da se taksiji bez vozača neočekivano zaustavljaju, usporavaju saobraćaj stvarajući začepljenja i ne propuštaju ni vozila hitne pomoći. Grad je u sredu zatražio od komisije da pauzira proširenje “robotaksija”.

“Cruise”, podružnica “Dženeral motorsa”, izvestila je na društvenim mrežama da je jedno od njegovih robotskih vozila udarilo u gradsko vatrogasno vozilo u četvrtak uveče, a da je putnik povređen i u bolnici.

Stručnjaci ne predviđaju iste probleme sa autobusima bez vozača jer se očekuje da će u doglednoj budućnosti imati vozače ili pratioce.

“Obučeni operateri će biti potrebni čak i kada povećavamo automatizaciju”, rekao je Nikolas Martelaro, istraživač autonomnih vozila na Univerzitetu Karnegi Melon. “Dakle, možda nije pitanje koliko bi neko trebalo da bude zabrinut zbog gubitka posla, već kako da se obuči za ono što je potrebno”.

Tehnologija autonomne vožnje mogla bi da učini autobuse bezbednijim, ali bi zahtev da ipak imaju vozača ili pratioca u vozilu moglo potkopati jednu od njenih prednosti: smanjenje troškova rada.

“Još moramo da tražimo tržište za njih”, rekao je Art Guceti, potpredsednik Američkog udruženja za javni prevoz. “Radimo to da bi putovanje bilo bolje, efikasnije, a ne da bismo preuzeli posao radnika”, rekao je on.