Ekonomija
| Izvor: Beta-AP
| 24.07.2023
|
access_time
20:15
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš je danas u Rimu pozvao Rusiju da se vrati međunarodnom ugovoru o pomorskim isporukama ukrajinskog žita, i ocenio da će bez toga najstrašnije posledice trpeti najugroženiji među gladnima u svetu.
Gutereš je u govoru na otvaranju trodnevnog samita u Rimu o hrani rekao da će zbog nedavne dluke Rusije da odbije proženje važenja ukrajinsko-ruskog sporazuma o izvozu ukrajinskog žita, ne samo “najugroženiji platiti najveću cenu”, već su negativne posledice odmah stigle: pšenica je u svetu poskupela za 14 odsto a kukuruz za više od 10 odsto.
Rusija je neobnavljanje sporazuma obrazložila neispunjavanjem njenih zahteva za uporedni izvoz njene hrane i đubriva u svet.
I Rusija i Ukrajina su “ključne za globalnu bezbedost hrane”, ukazao je čelnik UN jer te dve zemlje daju 30 odsto svetskog izvoza pšenice i ječma, 20 odsto svetskog izvoza kukuruza i više od polovine svetskog izvoza suncokretovog ulja.
Gutereš je rekao da je “posvećen omogućavanju nesmetanog pristupa globalnim tržištima prehrambenih proizvoda i đubriva iz Ukrajine i Ruske Federacije”.
On je pozvao međunarodnu zajednicu da bude ujedinjena u nalaženju rešenja za to pitanje na osnovu njegovog najnovijeg predloga.
Sporazum postignut 2022. uz posredovanje UN i Turske imao je cilj da se održi protok žita ka zemljama u razvoju, posebno u Africi i na Bliskom istoku, uprkos ratu koji je Moskva pokrenula protiv Ukrajine.
Kada je postignut taj sprazum, Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija ponovo je dobio najvećeg dobavljača – Ukrajinu, što je omogućilo isporuku 725.000 metričkih tona humanitarne pomoći u hrani zemljama na ivici gladi, uključujući Etiopiju, Avganistan i Jemen.
Suspenzija sporazuma, kao i ruski napadi na crnomorske luke Ukrajine, uznemirili su ruskog saveznika Kinu, kao i zemlje u razvoju koje su u velikoj meri zavisne od isporuka za ishranu svog naroda.
Pored sporazuma o žitu, efekti klimatskih promena na proizvodnju i distribuciju hrane tema su diskusije na samitu u Rimu.
“Potrebni su nam sistemi ishrane koji mogu pomoći da se okonča ovaj besmisleni rat”, rekao je Gutereš. “Transformacija znači nove, održive sisteme koji mogu da smanje ugljenični otisak prerade hrane, pakovanja i transporta”, rekao je on.
Takva transformacija takođe zahteva da države i preduzeća “preduzmu jače i brže mere za rešavanje klimatske krize i isporuku ekološke i klimatske pravde”, ukazao je on.
Način na koji se uzgaja i proizvodi hrana doprinosi klimatskim promenama, slabeći poljoprivredno-prehrambeni sistem, kaže Korina Hoks, direktorka Odeljenja za prehrambene sisteme i bezbednost hrane u Organizaciji UN za hranu i poljoprivredu (FAO) sa sedištem u Rimu, koja je domaćin samita.
Cilj skupa je da sagleda napredak i zastoje od prvog samita o sistemima hrane koji je održan 2021. godine.
Prema FAO-u, samit je okupio učesnike iz 161 zemlje, uključujući 22 šefa država ili vlada, i 150 nevladinih organizacija.