Na osnovu poređenja broja popisanih punoletnih stanovnika, i broja upisanih u birački spisak, proizilazi da “u Srbiji ima 1,1 milion, a u Beogradu 230.000 nepostojećih birača”, izjavila je danas pravnica Sofija Mandić.
Mandić je za list Danas kazala da su i u zahtevima koje je koalicija “Srbija protiv nasilja” uputila Ustavnom sudu, a kojima traži poništavanje izbora održanih u decembru prošle godine u celosti na republičkom, pokrajinskom i na nivou Beograda, navedene nepravilnosti u svim fazama izbornog postupka.
“Uz brojne dokaze o konkretnim adresama na kojima su upisani birači, iako je očigledno da oni tu ne žive (lokali, javne ustanove, pumpe, trafo stanice, neuslovni objekti, nepostojeći objekti, adrese sa nulom i slično), koalicija je navela i ukupan broj birača koji bi se mogao označiti kao ‘višak’ u biračkom spisku, bilo da su ti ljudi upisani na fiktivnim adresama, bilo da su preminuli ili se u biračkom spisku nalaze po nekom drugom nezakonitom osnovu. Podsećam da su ove zahteve potpisali Marinika Tepić, Miroslav Aleksić, Vladimir Obradović i Dobrica Veselinović”, rekla je Mandić.
Govoreći o načinu na koji je utvrđen broj “nepostojećih birača”, ona je istakla da je “konzervativna procena netačnosti biračkog spiska” izvedena na osnovu zvaničnih podataka o punoletnim osobama koje žive u Beogradu i Srbiji, a koje je objavio Republički zavod za statistiku.
“Ti podaci su dostupni svakom građaninu i lako ih je proveriti. Dakle, 2022. popisana je svaka osoba koja stanuje u Beogradu, a zatim su posebno objavljeni podaci o punoletnima i njih je oko 1.380.000. U biračkom spisku za poslednje izbore u Beogradu je bilo 1.613.000 birača. Kako je broj popisanih punoletnih broj u koji su uključene osobe koje nemaju izborno pravo – osobe lišene poslovne sposobnosti, stranci i osobe koje imaju boravište (ne i prebivalište) u Beogradu, broj punoletnih osoba sa stvarnim izbornim pravom je i manji od onih koji su popisani na terenu. Zbog toga smo mi uvek naglašavali da je ova razlika od 230.000 tek minimalna razlika koja pokazuje ‘rupu’ u biračkom spisku. Kao što je već navedeno, na republičkom nivou govorimo o više od million birača”, rekla je Mandić.
Ta rupa u biračkom spisku je, prema njenim rečima, trenutno neiscrpni izvor izbornih manipulacija.
“Naša procena, a potvrđena uvidom u biračke spiskove nakon glasanja, pokazala je da je oko trećine ovih nezakonito upisanih birača zaista i glasalo – neki su fizički dovedeni, neki su ‘glasali’ od kuće. Dakle nisu svi koji su deo ove ukupne brojke i glasali, ali se njihovi glasovi mogu zloupotrebljavati neograničeno, sve dok se birački spisak ne uredi i ne pročisti od ovakvih neshvatljivo velikih razlika o broju onih koji imaju biračko pravo”, zaključila je Mandić.