Špigel o Vučiću: Lutkar iz Beograda koji sebe vidi kao zastupnika svih Srba

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sebe vidi kao zastupnika svih Srba, uključujući i onih koji žive u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i na Kosovu, kao garanta mira na Zapadnom Balkanu, ali svako ko razume srpski, čita između redova i prati agitaciju privatnih TV-emitera lojalnih režimu, doći će do drugog zaključka: recimo da Vučić ima sve što je potrebno da bude palikuća, piše nemački list Špigel.

“Spoljnopolitički kurs beogradskog lutkara je kao hodanje po užetu. Proklamovani su odnosi sa Briselom i Vašingtonom, ali neguju se i oni sa Pekingom i Moskvom. Beograd se do danas nije pridružio sankcijama Rusiji. Umesto toga, raste uznemiravanje ruskih opozicionara koji su izbegli u Srbiju”, piše u tektu pod naslovom “Lutkar iz Beograda”, prenosi Dojče vele na srpskom.

Centralnu ulogu, dodaje se, u njegovim proračunima ima “moćna Srpska pravoslavna crkva koja gvozdenim klještima drži 15 miliona pravoslavnih Srba širom sveta”.

“Zbog toga Vučić hvata u zamku sveštenstvo koje je devedesetih bilo kritički orijentisano prema velikosrpskom despotu Slobodanu Miloševiću – u čije vreme je Vučić bio na službi kao ministar informisanja”, navodi se.
U tekstu Valtera Majera piše i da su stvari u regionu u poslednje vreme izmakle kontroli, uz pitanje da li Moskva koristi Vučića kao oruđe u nastojanju da razmirice proširi van Ukrajine, u srce Evrope.

“Ankete među ruskom pravoslavnom braćom u Srbiji to potvrđuju. Iako ta balkanska država pregovara sa Briselom već gotovo deset godina, više od polovine građana na referendumu bi se izjasnilo protiv članstva u EU, a 45 odsto ispitanika Putina opisuje kao najboljeg i vrhunskog svetskog političara. Prati ga – na znatnoj udaljenosti – šef kineske države Si Đinping”, dodaje se.

Navodi se i da kad god je pod unutrašnjim političkim pritiskom, Vučić “kao da pušta sa uzice svoje nasilne pristalice na severu Kosova većinski naseljenim Srbima”.

“Kosovo je Gordijev čvor u tkivu Evrope i Vučićev adut u pokeru za vlast i sinekuru na Balkanu. Legije visokih diplomata u ime Brisela ili Vašingtona nisu uspele da reše taj problem, a Vučiću ne pada na pamet da se ispod cene odrekne tog svog pregovaračkog uloga”, piše Špigel.

Kada je reč o Bosni i Hercegovini, Špigel podseća da se Vučić 2015. godine, tada kao premijer Srbije, lično pojavio u Memorijalnom centru Potočari kod Srebrenice.

“Tu je sahranjeno gotovo 7.000 muslimana koje su ubili srpski vojnici i pripadnici paravojske. Vučić je pod policijskom zaštitom morao da beži od gnevnih rođaka žrtava”, piše list.

“Uz Vučićev blagoslov, negiranje genocida je sada postalo institucionalno. Velikosrpska ideologija je živa, samo je promenila ime i sada se zove ‘Srpski svet'”, citira nemački magazin reči Hasana Hasanovića koji je kao mladić preživeo masakr, a danas radi u Memorijalnom centru.

Kaže da onaj ko negira genocid, negira i da iza tog masovnog ubistva stoje srpska država i njene institucije”.

Špigel ocenjuje da je sa Sporazumom o saradnji Srbije i Republike Srpske u oblasti obrazovanja i kulturne politike, Vučić 2020. “podmetnuo još jednu eksplozivnu napravu”.

Nejasno je, navodi se, “da li će i kada predsednik RS Milorad Dodik ozbiljno shvatiti svoj plan da razbije Bosnu i Hercegovinu – taj geopolitički eksperiment, kako joj se on ruga – otcepljenjem Republike Srpske”.

“Vučić govori o ‘velikoj i ozbiljnoj krizi’ u susednoj zemlji, ne navodeći kako namerava da doprinese smirivanju tenzija. Na sastanku održanom 20. jula u Beogradu, kojem su prisustvovali patrijarh, on i Dodik, razgovarano je, kako se navodi, o pitanjima od ‘nacionalnog značaja za srpski narod’. Zvuči kao da znaci ukazuju na oluju”, piše nemački magazin.