BETA

Spremo za Betu: Srbija će morati da definiše mapu puta za implementaciju Ohridskog sporazuma

Spremo za Betu: Srbija će morati da definiše mapu puta za implementaciju Ohridskog sporazuma


Politika
| 24.04.2024

|
access_time
13:20

Jovana Spremo iz Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom) izjavila je danas da će Republika Srbija morati da definiše mapu puta za implementaciju Ohridskog sporazuma koji je postao sastavni deo pregovaračkog Poglavlja 35.

Spremo je agenciji Beta kazala da se prihvatanjem Ohridskog sporazuma Srbija obavezala da neće sprečavati ulazak Kosova u međunarodne organizacije, ali da je to već prekršeno u procesu prijema Kosova u Savet Evrope (SE).

“Kada prihvatite nešto, ne možete delimično da prihvatite. Iako javnosti nije predočeno šta sve podrazumeva prihvatanje Ohridskog sporazuma, moglo se očekivati da će prva stvar biti učlanjenje Kosova u SE, kao nešto što se ne tiče državnosti već prava ljudi koji žive na toj teritoriji”, kazala je ona.

Na pitanje Bete da li je predsednik Srbije Aleksandar Vučić Ohridskim sporazumom prihvatio i da Kosovo postane član Unesko, Spremo je kazala da se Srbija obavezala da ne sprečava aplikaciju Kosova u međunarodnim organizacijama.

“Naša obaveza je da se suzdržimo od sprečavanja, zapravo da ne lobiramo kod zemalja koje su neopredeljene da glasaju protiv”, navela je.

Upitana da li će Srbija trpeti konsekvence na putu evrointegracija ukoliko nastavi da sprečava prijem Kosova u međunarodne organizacije, Spremo je kazala da će prema novoj metodologiji biti uslovljen napredak u pregovaračkim poglavljima davanjem određenih donacija od strane Evropske unije (EU).

“Za sada, mi nismo videli taj štap od EU ukoliko se ne ispunjavaju obaveze iz pregovaračkih poglavlja”, kazala je Spremo.

Na pitanje da li će na putu evrointegracija Srbija morati da prizna nezavisnost Kosova, Spremo je rekla “ne nužno de jure, ali de fakto u nekoj meri sigurno”.

“Ohridski sporazum je još jedan prelazni sporazum u pravcu postizanja pravno-obavezujućeg sporazuma koji podrazumeva postizanje određenog stepena faktičke normalizacije odnosa između Srbije i Kosova. Drugim Briselskim sporazumom iz februara prošle godine je predviđeno uspostavljanje dobrosusedskih odnosa baziranih na jednakim pravima, ali i uzajamnom priznanju dokumenata i simbola: pasoša, diploma, registarskih tablica, carinskih pečata, što znači da će Srbija morati prizna pojedine elemente državnosti Kosova”, istakla je Spremo.

Dodala je da Srbija trenutno na Kosovu ima ingerencije nad zdravstvom, prosvetom, kulturom i socijalnom zaštitom u sredinama gde žive Srbe, a da ostaje pitanje da li će i koje nadležnosti imati ako se formira Zajednica srpskih opština.

Ministri spoljnih poslova zemalja članica Evropske unije usvojili su izmene i dopune poglavlja 35 u pristupnim pregovorima sa Srbijom koje se odnose na ispunajvanje obaveza iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Srbije i Kosova postignutog prošle godine u Briselu i njegovog implementacionog Aneksa dogovorenog u Ohridu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je Ohridskim sporazumom prihvatio da se Beograd neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama i institucijama i da obaveze iz tog sporazuma postanu sastavni deo pregovaračkog Poglavlja 35.

Teme