Srbija, dijaspora i svemir: Naučnik iz Bečeja jedini je stranac koji radi na najvećem teleskopu na svetu – u Kini

  • Nataša Anđelković
  • BBC novinarka

Marko Krčo

Potpis ispod fotografije,

Marko Krčo podno FAST teleskopa, kada su ga spustili da bi instalirali njihov glavni instrument koji prima svetlost

Izreka – samo je nebo granica ne važi za Marka Krča. Njemu je nebo tek početak.

Astrofizičar srpskog porekla proveo je mladost u Njujorku, doktorirao je na Kornel univerzitetu u ovoj američkoj državi i tako dosegao visine, i naučne i svemirske.

Poslednjih pet godina radi na najvećem radio teleskopu na svetu – u Kini, kao jedini stranac na tom projektu.

Naučnik pomalo razbarušene kose za BBC objašnjava zašto je izučavanje svemira važno za svakog pojedinca – Zemljanina.

Astronomi, kaže, pokušavaju da odgovore na velika, pomalo filozofska pitanja – odakle smo, šta smo, da li ima drugih kao što smo mi ili kakva je budućnost kosmosa.

„Astronomi i fizičari rade sa puno strasti, a to su izuzetno pametni ljudi i talentovani.

„Tragajući za tim odgovorima na velika pitanja, mi veoma često izumemo nove tehnologije koje su korisne za ostatak sveta”, kaže Krčo i ispija jutarnju kafu dok je u Beogradu tad uveliko mrak.

Potpis ispod fotografije,

Mlečni put je naša galaksija

Uticaj na svakodnevni život

Bežični internet, navigacija, mobilni telefoni su možda najkraći opis savremenog sveta, a on ne bi tako izgledao da nije astronoma.

„Vaj-faj (Wi-fi) je patent ekipe astronoma iz Australije, jer su tražili mikroskopske crne rupe i trebalo mi je da nađu način da dovoljno brzo prenesu podatke sa teleskopa na kompjutere.

„U to vreme je postojala mogućnost da se prenesu podaci samo preko telefonske linije, što je bilo suviše sporo za njihov projekat”, kaže Krčo, skrećući pažnju da upravo za intervju koristimo bežični internet.

Pogledajte: Ovako izgleda crna rupa

Potpis ispod videa,

Objavljene su prve slike crne rupe.

Ni GPS, bez astronoma, ne bio toliko dostupan i precizan da vas vodi do svake tačke i sokaka na kugli Zemaljskoj.

„GPS sistem je izgrađen kao sistem američke vojske – oni su napravili taj signal i dodali mu smetnje, koje su samo oni mogli da otklone.

„Nije bio namenjen običnom narodu, tad ste GPS mogli koristiti samo na 10 metara preciznosti”, kaže Krčo.

Astronomima je taj sistem bio potreban i oni su provalili vojne šifre.

„Mi smo na fakultetu za domaći zadatak radili prelamanje tih kodova”, kaže nekadašnji student američkog Univerziteta Kolgejt.

Radio astronomi su, nastavlja, izumeli tehnologiju za Low Noise Amplifiers – uređaje koji pojačavaju signal, a ne dodaju smetnje.

„To je ključna tehnologija za mobilne telefone.

„To je to što dozvoljava da mobilni telefon sa malom baterijom, koja koristi jako malo struje od nekoliko vati, može da komunicira sa tornjevima udaljenim nekoliko kilometara”, navodi Krčo, birajući reči.

On u razgovoru ne samo da govori na srpskom, već se trudi i da govori razumljivim jezikom, kako bi nauku približio laicima.

„Nama te tehnologije nisu cilj, ali moramo izumeti mnoge stvari da bismo dostigli to što želimo”, ističe.

Kako će izgledati kraj sveta?

Na kraju, izučavanje kosomosa je neprocenjivo važno za naučnike.

„Na nebu viđamo fiziku u situacijama koje ne možemo da napravimo u laboratoriji i zato se to zove astrofizika.

„Možemo tu da potvrdimo raznorazne teorije, poput teorije relativiteta”, napominje on.

Potpis ispod videa,

Nazad u školske klupe: Da li razumete Ajnštajnovu opštu teoriju relativnosti

Na neka od velikih pitanja astronomi već imaju odgovore.

Znaju kako je nastao kosmos, kako se formirao, a pretpostavljaju i kako će se završiti:

„Širiće se, širiti i samo će da se desi da sve izgori i ostaće hladan i taman”, opisuje mračnu budućnost.

Poznato je i da postoje planete sa složenim molekulima ili vodom, ali ne znaju koliko su česte.

„Štos je u tome da nije dovoljno da neki gas postoji. već da mu je i okruženje takvo da ima određenu temperaturu, pritisak i gustinu da bi sjajili da svetli kako bismo ih videli”.

Mnogo češće ta svemirska tela u udaljenim galaksijama ostaju nevidljiva jer su utopljena u svemirski mrak.

Šta je posebno na Marsu?

Ovog leta su mnoge velike sile iskoristile trenutak i povoljan raspored planeta koji im je da mogućnost da za relativno malo goriva pošalju rakete na Mars.

Američka svemirska agencija NASA je 18. februara na Mars uspešno spustila rover Istrajnost koji bi sledeće dve godine trebalo da šalje podatke sa Crvene planete.

Potpis ispod videa,

NASA objavila snimak – trenutak kada je rover Istrajnost sleteo na Mars

„Venera je bliža planeti Zemlji, ali je vrela, a Mars je dosta manji i hladniji i tu bismo jednog dana mogli da pošaljemo ljude”, smatra Krčo.

Na osnovu gline i kamenja sa Marsa naučnici su utvrdili da je pre 3,5 milijarde godina ova planeta imala uslove slične onima na Zemlji.

„Zahvaljujući robotima koji su ranije tamo slati znamo da je imao okean i to je trajalo pola milijarde godina.

„Dalje, bilo je toplo. Na Zemlji je pola milijarde godina trebalo da se razvije život, tako da je to dovoljno vremena da se možda i tamo razvio”, objašnjava Krčo.

Ovaj 40-godišnjak zanat je pekao sarađujući sa naučnicima na jednom od najpoznatijih američkih teleskopa u svetu – Aresibo – koji je igrao ključnu ulogu u astronomskim otkrićima više od pola veka.

Kada je nedavno odjeknula vest da se ogromni, već oštećeni radio teleskop u Portoriku urušio, to je bio šok za brojne naučnike širom sveta.

Za Marka je bilo posebno emotivno.

„To je verovatno najveća tragedija u astronomiji u poslednjih nekoliko decenija.

„Tamo je pet Nobelovih nagrada napravljeno”, kaže sa setom.

Grdosija od 900 tona u Srednjoj Americi pala je početkom decembra na sfernu antenu, koja je je preko 120 metara ispod.

Američka Nacionalna naučna fondacija (NSF) već je ranije javila da će Opservatorija Aresibo biti zatvorena zbog oštećenja.

Potpis ispod fotografije,

Marko na GMRT (Giant Metre-wave Radio Telescope) u Indiji

Decenijsko iskustvo na Aresibu bilo je jedno od presudnih da Kineska akademija nauka Marku ponudi posao na razvijanju najvećeg teleskopa na svetu – FAST.

„Došao sam 2016. i moj prvi posao je bio da se teleskop osposobi i da se namesti oprema, i urade testovi i to smo radili do septembra prošle godine.

„Tek poslednjih godinu dana smo u punoj naučnoj operaciji”, kaže Krčo.

Šta je FAST teleskop?

Ukopan među krečnjačkim planinama Južne Kine predstavlja najveći i najmoćniji radio teleskop na svetu – ima sposobnost da sakuplja radio talase u oblasti dvostruko većoj nego što je to mogao radio teleskop iz Aresiba.

Ovaj džinovski i vrlo moćni tanjir Kinezi su nazvali „Nebesko oko”.

FAST ima zadatak da zaviri u najdublje i najmračnije kutke svemira u potrazi za naznakama o njegovom poreklu, ali i vanzemaljskom životu.

Trebaće još 10 godina da se teleskop potpuno osposobi, sad su na „nekih 90 odsto”, dodaje.

„Dosad najveća naučna otkrića teleskopa su to što je mapirao mnoge nove pulsare.

„Pulsari su ostaci od zvezda koje su umrle i to su male neutronske zvezde koje se rotiraju kao svetionici “, kaže Krčo.

Tokom probnog rada, FAST je otkrio 102 potpuno nova pulsara.

Potpis ispod fotografije,

Svemir koji trenutno možemo videti sastoji se od nakupina čestica, prašine, zvezda, crnih rupa, galaksija, zračenja

Oni se jako brzo okreću, nekad i hiljadu puta u sekundi, ali puštaju svetlost – pulsiraju, samo u dva pravca kao što to rade svetionici.

Naučnici prate te pulseve, odnosno kako svetlost dolazi do Zemlje.

„Dosad smo ih videli samo u našoj galaksiji, ali trebalo bi da postoje u svim galaksijama.

„Naš teleskop pokušava da nađe pulsare u drugim galaksijama”, ističe.

Marko Krčo se, između ostalog, bavi i mapiranjem vodonika u našoj galaksiji – Mlečnom putu.

Proučavanje gasova kao što je vodonik u svemiru naučnicima omogućuje da spoznaju dinamiku galaksija.

„Zvezde u procesu fuzije spajaju atomski vodonik u helijum, a gustine u centru tih zvezda su toliko visoke da se atomi forsiraju da se spoje zajedno.

„To je isti proces kao u nuklearnim bombama, samo zvezde to rade normalno”, opisuje naučnik.

Nuklearna fuzija je proces tokom kojeg se više atomskih jezgara spajaju formirajući jedno teže jezgro.

Kad ostare, zvezde izgube gorivo i taj proces fuzije prestaje, što znači da se ne stvara nova energija i nova toplota.

„Za nekoliko sekundi, bez tog pritiska zvezda padne sama na sebe – gravitacija je preuzme.

„Kad padne, to jezgro unutra se kompresuje jako, jako puno i postaje čvrsto”, navodi Krčo birajući reči.

Potpis ispod fotografije,

Supermesec nad Velikom Britanijom

„Takvo jezgro je slične mase kao naše Sunce, ali ima prečnik samo 10 kilometara.

„To znači da je ta materija toliko gusta da jedna kašika toga iste težine kao grad”, slikovito opisuje.

Ove pulsare naučnici koriste za izučavanje fizike koju je nemoguće testirati na Zemlji.

„To je ta ekstremna laboratorija koju ovde ne možemo da napravimo”, ističe astrofizičar.

Dao je i lični doprinos tom velikom projektu, koji omogućava posmatranje neba sa više strana odjednom.

„Tu koristimo i novu tehnologiju koju sam izumeo i koja nam dozvoljava da se više naučnih projekata u isto vreme obavlja”, navodi.

Marko sa suprugom, koja je takođe iz Srbije, živi u Pekingu.

Ni odatle mu teleskop nije preterano blizu.

Od njega ga deli 3,5 sata leta i oko tri sata vožnje autom.

Potpis ispod videa,

Naši naučnici u svetu: Dunja Aksentijević

Jedan od četiri Bečejca u Pekingu

Život u Aziji se mnogo razlikuje od onog u Americi, primećuje.

„Vrlo specifično. Veća je razlika između Kine i Amerike, nego između Srbije i Amerike”, navodi.

Kad je došao, pre skoro pet godina u Pekingu je živelo stotinak Srba, danas ih je bar 2.000, po njegovim procenama.

„Ima nas četiri Bečejca”, ističe Marko.

Kao većini ljudi u dijaspori kaže da mu odavde najviše nedostaju prijatelji i hrana.

„Uvek se lepo provedem i trudim se da dođem u Srbiju bar jednom godišnje.

„Nedostaje mi i žuta voda bečejska”, zaključuje kroz smeh.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Related posts