Potpredsednica Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić ocenila je danas da je u toku jedan od “najpodmuklijih” poduhvata Vučićevog režima, ukazujući da niko nije ni objavio niti primetio da je “već 12. dan ‘sprovođenja'” javne rasprave o izmeni Zakona o sprečavanju korupcije.
Tepić je u pisanoj izjavi istakla da je najava te rasprave “zabašurena samo na internet sajtu Ministarstva pravde”, kao i da je u toku legalizacija korupcije i moguće “aboliranje lopovluka hiljada Vučičevih funkcionera koji su se sa korupcijom okoristili o javne fukncije”.
Dodala je da bi se, ukoliko bi trenutne formulacije ostale, otvorila mogućnost da hiljade javnih funkcionera, direktori, v.d. direktori i državni sekretari budu zaštićeni i “lopovluk aboliran”.
“Svi poput Grčića u EPS-u, Lučića u Telekomu, Dijane Hrkalović u MUP-u, Nikole Petrovića u EMS-u, bili bi spašeni antikorupcijske kontrole, pošto trenutnim planom izmena zakona vlast daje prostor da se brišu iz statusa ‘javnih funkcionera’ svi državni službenici na položaju”, navela je Tepić.
Na taj način, ocenila je Tepić, oni neće više da podležu merama prijave i provere imovine, sukoba interesa, kumulacije funkcija, proveri povezanih lica.
Ona je navela da se menja dosadašnja odredba iz člana 2 tog zakona da je “javni funkcioner” svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organu javne vlasti, osim lica koja su predstavnici privatnog kapitala u organu upravljanja privrednog društva koje je organ javne vlasti.
Tepić navodi da će sada “javni funkcioner” biti “svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organu javne vlasti, osim lica koja su predstavnici privatnog kapitala u organu upravljanja privrednog društva koje je organ javne vlasti, kao i državni službenik na položaju, zamenik direktora Agencije za sprečavanje korupcije, šef kabineta predsednika Vlade, šef kabineta potpredsednika Vlade, savetnik predsednika Vlade, savetnik potpredsednika Vlade i posebni savetnik ministra”.
Prema njenim rečima, iako se u obrazloženju izmena zakona navodi da se definicija javnog funkcionera proširuje, “ona se suštinski sužava i postaje podložna naknadnim tumačenjima”.
Dodala je da “ambivalentnost tumačenja” jasno pokazuje da postoji namera za zloupotrebu zakona, jer se, kako je navela, sudovi prilikom primene zakona neće rukovoditi obrazloženjima iz nacrta, već tumačenjem koje proizilazi iz teksta zakona.