TS: U Srbiji nema političke volje da se smanji korupcija

U Srbiji nema političke volje da se smanji korupcija, vlast zaobilazi zakone o javnim nabavkama, donosi posebne zakone za milionske projekte koji su joj važni, ne donosi strategiju, a sve je dalje od vladavine prava, rečeno je na konferenciji za novinare Transparentnosti Srbije na kojoj je predstavljen izveštaj o percepciji korupcije.

Programski direktor Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić istakao je da je Srbija rangirana najlošije u poslednjih 12 godina, ali da je i to manji problem od činjenice da u zemlji ne funkcionišu osnovni antikorupcijski mehanizmi.

“Postoji kolerecija između indeksa percepcije korupcije i odgovora na pitanje kolika je šansa da će neko ko je na javnoj funciji odgovarati zbog korupcije. U onim zemljama gde se smatra da su šanse za to male, tu je percepcija korupcije veća”, naveo je Nenadić

On je dodao da borba protiv korupcije nije prioritet države, da već više od pet godina nema nacionalne strategije, u predlogu koji se pojavio ovaj indeks uzet je kao merilo, ali vlada bi bila zadovoljna da Srbija dođe sa sadašjeg nivoa 36 na 38 do 2028, što bi značilo da se vratimo na nivo iz 2021. godine.

Nenadić je istakao da vlast otvoreno nipodaštava propise protiv korupcije, a jedan od pokazatelja je nezakonito održavanje VD stanja u javnim preduzećima, ili kada se donosi poseban zakon za projekat koji vredi milijarde poput Zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO 2027.

“Danas ćemo Ustavnom sudu predati zahtev za ocenu ustavnosti člana 14 tog zakona koji se odnosi na javne nabavke”, najavio je Nenadić, ali i napomenuo da taj sud već dve godine ignoriše prethodni zahtev TS.

Nenadić je rekao i da se ne zna kako se određuju prioriteti države, jer vlada nikad nije dostavila traženi plan Srbija 2025, jer se ispostavilo da, iako je predstavljen, nikad nije stvarno usvojen, kao što se sada čeka odgovor o usvajanju plana “Skok u budućnost”.

Profesorka Radmila Vasić rekla je da je indeks korupcije najvažnije rangiranje zemalja već 28 godina, da je 2012. unapređena metodologija i meri se od nula do 100, s tim da bi 100 bio najbolji rezultat.

“Rangirano je 180 zemalja, Srbija ima indeks 36 od 100, za tri pozicije je lošija od pre godinu dana, čak 28 ima manje od proseka EU i to je najlošiji u poslednjih 12 godina. Meni je bilo porazno da svaki od ovih izveštaja bio ‘najlošiji do sada’, a ove godine je samo Bosna i Hercegovina iza Srbije od zemalja regiona”, rekla je Vasić.

Ona je dodala da se može zaključiti da je korupcija povećana u državama gde je sve manje demokratije, a najopštiji razlog je odsustvo obzira prema ustavno proklamovanoj vladavini prava.

Režim nema političku volju da primeni zakone, a sada, kako je navela, pokazuje šta sve može donošenjem novog zakona o Ekspu kojim će otvoriti vrta za još veću korupciju, kazala je.

Izvršna direktorka Transparentnost Srbija Bojana Medenica pojasnila je da Srbija 104. mesto deli sa Alžirom, Brazilom i Ukrajinom, a na čelu liste kao najbolja tradicionalno je Danska sa 90 poena, a za njom Finska, Novi Zeland i Norveška.

Na začelju su Somalija, Južni Sudan, Sirija i Venecuela koje se percipiraju kao države sa najviše korupcije.

Transparentnost Srbija saopštila je ranije danas da je na najznačajnijem globalnom rangiranju zemalja po percepciji korupcije u javnom sektoru, za 2023. Srbija zadržala indeks 36, te je na listi pala za tri mesta, na 104. od 180 rangiranih zemalja.

“Indeks Srbije je za sedam poena manji od svetskog proseka, i čak 28 poena lošiji od proseka EU”, navedeno je u saopštenju TS.

Od zemalja regiona samo je Bosna i Hercegovina lošija, sa indeksom 35, dok je Albanija, sa kojom je Srbija prošle godine delila 101. poziciju, sada bolje plasirana i ima indeks 37.

Kosovo, koje se zasebno rangira ima indeks 41, Severna Makedonija i Mađarska 42, Bugarska 45, a Crna Gora i Rumunija 46.

Kada je reč o okruženju, najbolje je rangirana Slovenija sa 56 bodova, Hrvatska ima 50, a bolje od Srbije rangirane su i sve ostale zemlje osim BIH.