Politika
| Izvor: Beta
| 09.03.2024
|
access_time
08:10
Pre 33 godine, na današnji dan 1991. u Beogradu su održane prve masovne demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića, na koje je pozvao Srpski pokret obnove.
Protest je organizovan u ime pobune protiv režima i uredjivačke politike tadašnje Televizije Beograd koja je bila neobjektivna, ratnohuškačka i puna optužbi i uvreda na račun opozicije.
Ta televizija je nazivana “TV Bastilja” jer je bila isključivo u službi propagande Miloševićevog režima, a učenici protesta su tražili smene njenih čelnih ljudi.
Na demonstracijama, po tadašnjim procenama, je bilo oko 100.000 ljudi koji su tražili smenu generalnog direktora televizije Dušana Mitevića i urednika Slavka Budihne, Predraga Vitasa, Ivana Kriveca i Sergeja Šestakova.
Zabrana mitinga, jake snage policije, upotreba suzavca, vodenih topova, gumene ali i bojeve municije, prebijanje demonstranata,… bilu su načini na koji se Miloševićev režim obračunava s neistomišljenicima.
Nazivali su pristalice opozicije “snagama haosa i bezumlja” i na njihov račun izricali i niz drugih uvreda.
U sukobu demonstranata i policije, po navodima medija, bilo je povredjeno više od 200 ljudi a stradali su Branivoje Milinović i policajac Nedeljko Kosović.
Uhapšen je predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković a zabranjen je rad Televizije Studio B i Radija B92.
Kao odgovor na represiju, 10. marta studenti su krenuli iz Studentskog grada ka Terazijskoj česmi i tako je, po navodima hroničara, počela “plišana revolucija”.
Posle nekoliko dana protesta zahtevi studenata su usvojeni, rukovodstvo televizije je smenjeno a Drašković je pušten iz zatvora.
Takodje, ministar policije Radmilo Bogdanović podneo je ostavku a Radio B92 i Studio B su nastavili rad.