Zelena Srbija
| Izvor: Beta
| 06.06.2024
|
access_time
17:05
Učesnici panela u okviru skupa “Koliko je zelena Evropa” su tokom današanjeg razgovora u Beogradu o najboljim praksama zaštite životne sredine zaključili da priče o ekološkim problemima ne vrede ukoliko se ne nude rešenja.
Panel, projekcija filma “Zelena Evropa” u produkciji RTS-a i izložba na kojoj su predstavljene dobre ekološke prakse u Danskoj, Češkoj, Portugalu, Estoniji i Švedskoj organizovali su povodom “Zelene nedelje”, organizacija “Puls Evrope – Medijske posete EU” i Delegacija EU u Srbiji.
Tim-liderka projekta “PulsEvrope” Marina Rakić kazala je na početku da je najvažnije što građani Srbije sada imaju na raspolaganju 450 priloga, od kojih je trećina o zaštiti životne sredine, koje je 268 novinara napisalo o onome što je videlo o zelenim praksama Evrope tokom putovanja u 19 država u poslednje tri godine.
“Zelena agenda u zemljama EU je i te kako u toku, ali i pokazuje interesovanje naših medijskih kuća, kao i građana”, kazala je Rakić.
Urednica Ekolista Majda Adlešić je kazala da je bitna uloga medija u naporima da se radi na zaštiti životne sredine i podigne svest građana o ekologiji.
“Ljudi su svesni svoje okoline i da se sa njom dešava i oni postavljaju pitanja, a mi kao mediji smo tu da dajemo odgovore i tražimo rešenja koje možemo da ponudimo. Tu smo i na nivou aktuelnih trendova u novinarstvu tj ‘novinarstvu rešenja’ ili ‘solution journalism’. Jer priče o problemu ne vrede ako ne ponudimo rešenje”, kazala je ona.
Adlešić je kazala da je objavljeno specijalno izdanja Ekolista u saradnji sa organizacijom “Puls Evrope” koje će se zvati “Zeleni Puls Evrope” u kome su najzanimljivije priče iz prvog ciklusa medijskih putovanja u evropske zemlje.
Programski menadžer za zaštitu životne sredine i klimatske promene Delegacije EU u Srbiji Antoan Avinjon kazao je da je primer dobre prakse novi sistem grejanja škole u Soko Banji korišćenom termalnom vodom iz banjskog kompleksa. Sistem je nedavno uveden sredstvima iz projekta “EU za Zelenu agendu u Srbiji”.
“Imamo planove za Niš, za Novi Sad, to je potrebno, više akcije na lokalnom nivou a sada i imamo više uslova za to”, kazao je Avinjon dodajući da svest građana Srbije o potrebi zaštite životne sredine postoji ali da se malo radi na državnom nivou da se organizuju akcije za postizanje ekoloških ciljeva.
On je dodao da je jedna od stavki Srbije na njenom putu ka EU usklađivanja sa njenim zakonima u oblasti zaštite životne sredine, ako i srodnim politikama njihova primena.
Projektni menadžer Beogradske otvorene škole Lazar Jovčić kazao je da novi sistem u Soko Banji poboljšao kvalitet vazduha i da ima i drugih dobrih primera ekoloških praksi u Srbiji, ali problem je što nema primene “zelenih propisa”.
“Postoji i praksa samo prepisivanja nekih dokumenata i eventualno samo ispunjenja nekih obaveza bez čitavog procesa zapravo pisanja tog dokumenta koje bi podrazumevao i učešće javnosti i uključivanje lokalne javnosti”, kazao je on.
Jovičić je dodao da nema unapredjenja zaštite životne sredine bez jasnih javnih politika i konkretnih odluka.
Posle projekcije filma “Zelena Evropa” u produkciji RTS-a, novinarke Dragane Živojnović, koji je kompilacija medijskih izveštaja iz šest zemalja EU, proizvedenih uz podršku projekta Puls Evrope. autorka je kazala da je toliko dobrih zelenih ideja videla da je najveći izazov bio koje odabrati za film.
“Trudila sam se da u filmu prikažem bar na kratko što više primera o biodiverzitetu, otpadu, zelenoj energiji itd. Bilo je toga mnogo, bila sam u Ljubljani, u Beču, u Parizu”, kazala je ona o filmu u kojem su prikazani naveći regionalni centar za obradu otpada u Evropi u Sloveniji, prečišćavanje otpadnih voda u Francuskoj i vetroparkovi u Nemačkoj.
Ona je dodala da su je putovanja naučila da je sve ciljeve moguće postići onda kada postoji volja i spremnost da se na rešavanju ekoloških pitanja radi.
Pitanja učesnicima panela ali i svoje utiske izneli su i učenici osnovne škole “Starina Novak” koje je doveo Miloš Pekić, nastavnik istorije. Oni su kazali da se u školama ne govori dovoljno o načinima zaštite životne sredine i da se o tome više i kvalitetnije informišu na internetu i društvenim mrežama.
Nakon panela posetioci su imali prilike da vide izložbu fotografija koja prikazuje najvažnije podatke o standardima i politikama zaštite životne sredine u nekoliko zemalja EU.