U EU instalirano rekordnih 16,2 GW energije vetra 2023, i dalje nedovoljno

U Evropi su prošle godine izgrađene nove vetroelektrane ukupne snage 18,3 gigavata, od čega je rekordnih 16,2 gigavata instalirano u Evropskoj uniji, saopštilo je danas udruženje u oblasti industrije vetroenergije Vind Jurop (WindEurope).

To je, međutim, samo polovina kapaciteta energije vetra koje EU mora da instalira da bi postigla klimatske i energetske ciljeve za 2030. godinu.

Većina novih vetroelektrana u Evropi, 79 odsto, izgrađeno je na kopnu, dok je na moru instalirano rekordnih 3,8 gigavata, navodi se u izveštaju i dodaje da će dve trećine novih kapaciteta do 2030. biti na kopnu.

U EU je na kopnu izgrađeno 82 odsto novih vetroelektrana, ukupnog kapaciteta 13,3 gigavata.

Najviše novih vetroparkova izgrađeno je u Nemačkoj, zatim Holandiji i Švedskoj.

Prema proceni ovog udruženja, očekuje se da će u Evropi do kraja decenije biti instalirano još 260 gigavata energije vetra.

Od toga će u zemljama EU biti instalirano 200 gigavata, odnosno u proseku 29 gigavata godišnje.

“Da bi ispunila klimatske i energetske ciljeve, EU sada treba da instalira u proseku 33 gigavata godišnje. Zbog toga očekujemo da će joj nedostajati oko 30 gigavata da dostigne 425 gigavata, koliko je potrebno za dostizanje cilja od 42,5 odsto obnovljive energije”, saopštio je Vind Jurop.

U Evropi će, procenjuje to udruženje, do 2030. instalirani kapacitet vetroenergije biti veći od 500 gigavata.

Prema njihovim podacima, najveći udeo energije vetra u svom energetskom miksu imaju Danska (56 odsto) i Irska (36 odsto).

Nemačka, Velika Britanija, Holandija, Španija, Švedska, Portugal, Litvanija i Grčka iz energije vetra dobijaju više od 20 odsto struje.