Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije: Povećanje eko-taksi dodatni fiskalni namet

Udruženje “Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije” ocenilo je danas da će povećanje eko-takse predstavljati dodatni fiskalni namet, a ne izvor novca namenjen ekologiji.

“Veća ekloška taksa će biti dodatni udar na poslovanje privrede i ona od tog nameta zauzvrat ništa ne dobija”, naveli su u tom udruženju povodom izmene Uredbe o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativng uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada.

Vlada Srbije je prošle nedelje izmenila tu uredbu, kojom se određuju iznosi eko-takse za preduzeća i preduzetnike u zavisnosti od toga u koju od tri grupe delatnosti spadaju: sa velikim negativnim uticajem, srednjim ili malim.

Postoji 12 iznosa eko-taksi, a preduzeća i preduzetnici svrstani su u četiri grupe firmi: velike, srednje, male i mikro.

Do sada su svi preduzetnici bili svrstani u kategoriju “mikro pravnih lica i preduzetnika” i plaćali su najniže takse u svakoj grupi zagađivača. Prema izmenjenoj Uredbi preduzetnici su se izjednačili sa preduzećima, u svih 12 kategorija.

Tako su, na primer, preduzetnici koji posluju u delatnostima sa velikim negativnim uticajem na životnu sredinu do sada plaćali 20.000 dinara, kao i mikro preduzeća. Od ove godine će preduzetnici, ukoliko premašuju kategoriju mikro preduzeća i preduzetnika plaćati čak deset puta više – 200.000 dinara.

Preduzetnik koji posluje u “najskupljoj kategoriji” zagađivača, a svrstava se u “srednja pravna lica i preduzetnike”, od ove godine plaćaće pola miliona dinara, umesto 20.000 dinara, dok je za “veliko preduzeće i preduzetnika” u ovoj kategoriji predviđena taksa od dva miliona dinara.

Svi paušalci će biti u kategoriji najnižih taksi u okviru svake od tri kategorije delatnosti.

U Udruženju “Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije” rekli su da su izmenom Uredbe izjednačeni preduzetnici sa privrednim društvima, iako nisu izmenjeni kriterijumi po kojima se ovaj namet formira.

“Eko-taksa od njenog uvođenja ne ide u namenski budžet za ekologiju već ide u opšti budžet odakle se može preraspodeliti za bilo koju namenu, tako da je bilo slučajeva da su iz budžeta, od novca koji je prikupljen i od ove takse, plaćeni troškovi reprezentacije”, naveli su u tom Udruženju.

Dodali su da postavljeni kriterijumi nisu u korelaciji sa stvarnim stepenom zagađenja, već su paušalno određeni, a da je bilo i apsurdnih situacija u kojima je rasadnik, koji je ekološki poželjan, tretiran kao veliki zagađivač, prema šifri delatnosti i veličini privrednog subjekta.

Naveli su da su zbog takvih neogičnosti podneli Inicijativu za ocenu ustavnosti, i zakonitosti te Uredbe, ali je sud u januaru prošle godine odbacio, “bez logičnog i jasnog obrazloženja”

Udruženje se, kako su naveli, obraćalo Ministarstvu ekologije po tom i drugim pitanjima, ali “ne vidi pozitivnih pomaka kako bi se uspostavila jasna veza između onoga što se domaćoj privredi naplaćuje i onoga šta se zauzvrat dobija”.

Istraživač u nevladinoj organizaciji Ekološki centar “Staniše” Dejan Maksimović rekao je za Betu da Zakon o zaštiti životne srdine propisuje naknade za zaštitu životne sredine i te naknade se moraju potrošiti za zaštitu životne sredine, međutim 2015. godine Skupština Srbije je izmenila Zakon o budžetskom sistemu, pa sve naknade, uključujući i za zaštitu životne sredine nisu namenske, već se mogu trošiti na bilo šta drugo.

“Od tada vlast obilato koristi tu mogućnost i ne krši zakon”, rekao je Maksimović.

Od 2010. do 2022. godine od eko-takse je, kako je rekao, prihod iznosio 120 milijardi dinara od čega je samo 40 milijardi dinara potrošeno preko fondova za zaštiru životne sredine, a 80 milijardi dinara ili 700 miliona evra za druge potrebe.

Fiskalni savet je, prema njegovim rečima, 2018. godine u svom izveštaju naveo da je za unapređenje kotlarnica u Srbiji, kako bi koristile ekološki prihvatljivo gorivo, bilo potrebno 550 miliona evra, a država je 700 evra potrošila za druge potrebe.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine u Srbiji je pre 15 godina, kako je rekao Maksimović, prečišćavano samo osam odsto otpadnih voda, a sada oko 14 odsto, što znači da su mali pomaci jer se u ekologiju ne ulaže ni novac od eko-takse, a ne treba ni govoriti o dodatnom izdvajanju.

On je rekao da ne zna precizan podatak da li je neka delatnost izuzeta od obaveze plaćanja eko-takse, a ako i jeste to je mali broj jer su u obavezi da je plaćaju i advokatske kancelarije i konsultantske firme.

“Verovatno ljudi ne bi imali otpor prema plaćanju te takse da se koristi kako bi trebalo”, rekao je Maksimović.