Verdenska bitka: Francuski sveti simbol patnje i pobede i najduža borba Prvog svetskog rata

Bombardment of French troops during the Battle of Verdun. World War One 1916

Potpis ispod fotografije,

Francuski vojnici na liniji fronta

Britanci imaju bitku na Somi, a Francuzi desetomesečnu borbu u okolini Verdena.

Za obe zemlje, ovo su epske bitke koje simbolišu patnju i istrajnost običnog vojnika.

Ono što se često zaboravlja je koliko su dve bitke povezane kroz istoriju Prvog svetskog rata.

U obe zemlje ove bitke imaju legendarni, gotovo sveti status i svake godine su u centru pažnje komemoracija kada se obeležavaju godišnjice.

Nekako, svaki put, kao da jedna gleda u pravcu one druge.

Priče o Somi i Verdenu su tesno isprepletane.

Tokom zime 1915/16, vođstvo savezničke snaga usaglasilo se da im je borbi protiv Nemaca na Zapadnom frontu najveća šansa da se uzdrže od bilo kakve ofanzive do kraja proleća.

Istovremeno, trebalo je da se spremaju za koordinisani napad početkom leta 1916.

Nažalost, ti planovi su veoma brzo osujećeni zato što su Nemci odlučili da povuku prvi potez.

Nemačka vojska je 21. februara krenula u napad kod Verdena.

Potpis ispod fotografije,

Trupe su bile pred velikim izazovima, ne samo vojnim, već i vremenskim

Verden je gradić na obali reke Meze u severoistočnoj Francuskoj.

Posle 1871, kada je Pruska izvršila aneksiju oblasti Alzas i većeg dela Lorene, Verden je bio veoma blizu nemačke granice.

Francuzi su, pretpostavljajući da će jednog dana izbiti rat, pretvorili grad u pravu odbrambenu tvrđavu.

U brdima koja se uzdižu iznad Meze, napravili su 21 betonsko utvrđenje u koje je moglo da stane gotovo 70.000 vojnika.

Tokom borbi 1914. koje su definitivno utvrdile granice Zapadnog fronta, Nemci su izbegavali Verden.

Ali to je značilo da Verden nekako štrči na nemačkim mapama.

Ako ga osvoje, Nemci bi skratili liniju fronta i znatno ojačili sopstvenu odbranu.

U jutro 21. februara, Nemci su sa severa započeli veliki artiljerijski napad.

Ta baražna artiljerijska paljba na nemačkom se zove tromelfojer.

Tokom nekoliko narednih dana, nemačke trupe su postepeno napredovale, ali Francuzi su se hrabro branili i vremenom su uspeli da zaustave ofanzivu protivnika.

Satiranje u rovovima

Usledili su meseci groznog međusobnog satiranja – obe vojske su se borile bukvalno za svaki kilometar teritorije.

Koristili su topove, bajonete, bombe, gas i bacače plamena.

Borbe su se odvijale u brdima dva, tri kilometra severno od Verdena, najviše što su Nemci uspeli da urade je osvajanje tri utvrđenja – Vo, Tjomon i Duomon.

Ali francuska odbrana bila je postojana – kako su prolazili meseci, počela je da se stvara legenda o herojskim braniocima otadžbine.

Lokalna saobraćajnica – prozvana Sveti put – pretvorena je u pravu vojnu traku kojom su prolazile hiljade vojnika i tone materijala.

Potpis ispod videa,

Nemi snimci Prvog svetskog rata pažljivo su restaurirani zahvaljujući Piteru Džeksonu.

Maršal Filip Peten, tada general i komandant francuske vojske kod Verdena, organizovao je sistem nazvan vodeni točak.

Taj sistem podrazumevao je da se divizije iz cele francuske vojske smenjuju u tom mestu u određenim vremenskim periodima.

To znači i da se veliki broj vojnika više puta borio kod Verdena.

Upravo ovaj element bio je jedan od najvažnijih u sećanju i uspomenama koje je nacija stvorila o ovoj borbi.

A u Parizu, najveći dnevni listovi i političari govorili su o Verdena kao o svetom zadatku.

Predaja je bila nezamisliva.

Potpis ispod fotografije,

Maršal Peten (drugi s desna)

Iako je, gledajući sa vojno-taktičke strane, bilo potpuno logično da se trupe povuku na desnu obalu Meze i koriste reku kao liniju odbrane – takav potez smatrao se nepatriotskim.

Zato su se vojnici borili tako što im je iza leđa bila reka.

Istovremeno, oko 150 milja zapadno, tekle su pripreme za bitku na Somi, iako je u tom trenutku Verden delovao kao komplikacija.

Peten je prvo želeo da se odustane od borbe na Somi, rekavši da su francuske trupe potrebnije kod Verdena.

Kasnije je ofanzivu video kao veoma važnu diverziju da se odvuče pažnja Nemcima.

Zbog svega toga, francuska vojska je značajno smanjila učešće u bici na Somi.

Umesto 44 divizije, bilo i je 14, a umesto 1.700 topova, ostavili su 540 na Somi.

To je značilo i da je Francuska smanjila ambicije na Somi.

Naravno, kao što je poznato, nemačke trupe izdržale su savezničko bombardovanje, a bilo kakav pokušaj napredovanja na Somi bio je osuđen na propast.

Ali u neku ruku, pokušaj proboja ubrzao je postizanje cilja.

U strahu da će treća linija nemačke odbrane na Somi da pukne, Erih fon Falkenhajn, načelnik generalštaba, naredio je da sa Verdena prebaci određen broj divizija.

Verdenska bitka

  • Verden – uporište na liniji fronta koja je razgraničavala nemačke i francuske trupe – bio je najduža bitka u Prvom svetskom ratu
  • Kada se krvoproliće završilo, Francuska je izašla kao pobednica, a do decembra 1916. vratila je gotovo sve teritorije koje je izgubila u februaru
  • General Erih fon Falkenhajn, načelnik generalštaba i glavni nemački strateg, izabrao je Verden zbog strateške pozicije na liniji fronta, ali i sentimentalne vrednosti koje ovo mesto ima u očima Francuza
  • Falkenhajn se nadao da će uspeti da kombinuje ofanzivu kod Verdena i napade podmornicama na britansku mornaricu primorati saveznike da priznaju poraz
  • Ali Falkenhajnov plan za napad nije prošao onako kako je očekivao, jer je morao da iskoristi više divizija nego što je planirao.
  • Nemačka je, poput Francuske, doživela brojne gubitke i osvojila malo novih teritorija, a sve više i više ljudi je bilo primorano da učestvuje u bici: Verden je veoma brzo postao neka vrsta prestižne bitke za Nemce, pa i Francuze

Borbe kod Verdena nastavljene su do decembra.

Ali od jula, ponajviše zahvaljujući zajedničkoj britansko-francuskoj ofanzivi na Somi, više nije bilo opasnosti da će saveznici izgubiti Verden.

Verdenska bitka je u 20. veku postala svojevrstan oltar sećanja Francuske.

Napravljena je velika nekropola u koju su smeštene kosti poginulih.

Veruje se da je na obe strane poginulo po 350.000 vojnika.

Verden je postao i simbol evropskog pomirenja.

Nemački kancelar Helmut Kol i francuski predsednik Fransoa Miteran su se 1984. u Verdenu uhvatili za ruke u znak pomirenja.

Potpis ispod fotografije,

Miteran i Kol

Za Veliku Britaniju simbol stradanja i borbe u prvom svetsku ratu je bitka na Somi koja je počela 1. jula 1916. i taj datum se tradicionalno obeležava.

Tipval memorijal i polja maka za mnoge britanske i irske porodice prestavljaju mesto kolektivno sećanja na žrtve pale tokom Prvog svetskog rata.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Related posts