WWF: Godišnji pregled ugroženih vrta – ko su gubitnici, a ko pobednici

Globalno zagrevanje, zagađenje i uništena staništa neki su od glavnih razloga što je hiljade životinjskih i biljnih vrsta širom sveta ugroženo, ali ove godine bilo je i nekih pozitivnih primera, saopštila je Svetska fondacija za prirodu (WWF).

“Najveći talas izumiranja od kraja ere dinosaurusa preplavio je našu prirodu praktično nekontrolisano 2023. godine”, rekla je direktorka te organizacije za očuvanje prirode u Nemačkoj, Katrin Samson, navodi se u saopštenju nemačkog ogranka WWF.

WWF je u svom pregledu 2023. godine izneo negativne i pozitivne razvoje u pogledu zaštite vrsta.

Za “gubitnike” godine u životinjskom carstvu proglašeni su lavovi u Africi, Humboltovi pingvini u Južnoj Americi, amazonski delfini i vodozemci širom sveta.

Među vodozemcima, daždevnjaci su najugroženija grupa.

Pingvini u Čileu su bili posebno pogođeni raširenim ptičjim gripom, a na delfine je verovatno uticala temperatura vode koja je povremeno prelazila 39 stepeni.

“Deset odsto populacije rečnih delfina u jezeru Tefe umrlo je za samo nedelju dana”, navodi se u saopštenju i dodaje da je uzrok toga suša.

Na međunarodnoj Crvenoj listi sada je više od 44.000 ugroženih životinjskih, biljnih i gljivičnih vrsta.

Ima ipak i dobrih vesti.

WWF je za “pobednike” godine proglasio indijske tigrove, afričke nosoroge i bizone na Kavkazu.

Pre godinu dana beli nosorozi su se i dalje vodili kao gubitnici, ali se sada govori o povećanju broja tih životinja prvi put posle 10 godina opadanja.

Broj tigrova u nekim azijskim zemljama je takođe porastao, navodi se u saopštenju, a posebno ih ima mnogo u Indiji, sa više od 3.600 jedinki.
 
Na prostoru Evrope, pobednička vrsta je vidra u Bavarskoj, gde je sud nedavno doneo odluku da se ove strogo zaštićene životinje za sada ne smeju ubijati u izuzetnim slučajevima.

Među pobednicima su i sajga antilope u centralnoj Aziji, snežni leopardi u Butanu i jeleni u Švajcarskoj.

WWF je saopštila da su glavni uzroci opadanja brojnosti mnogih vrsta uništavanje staništa, krivolov, prekomerna eksploatacija, invazivne vrste, zagađenje i klimatska kriza.

“Ljudi su izazvali izumiranje vrsta. Stoga imaju odgovornost da okončaju krizu”, rekla je Samson.