Zimbabve proglasio nacionalnu katastrofu zbog suše, milioni gladnih

U Zimbabveu je danas proglašena nacionalna katastrofa zbog razorne suše koja je zahvatila veći deo juga Afrike, a predsednik je rekao da su potrebne dve milijarde dolara za humanitarnu pomoć.

Ta objava se očekivala posle sličnih odluka susedne Zambije i Malavija, gde je suša povezana s meteorološkom pojavom “El Ninjo” spržila useve, a milionima ljudi je potrebna pomoć u hrani.

“Zbog suše izazvane El Ninjom… u više od 80% naše zemlje kiše je manje od normale”, rekao je predsednik Emerson Mnangagva u govoru pozivajući na međunarodnu pomoć. Glavni prioritet je, rekao je on, “obezbeđivanje hrane za sve Zimbabveance. Nijedan Zimbabveanac ne sme da umre od gladi”.

Apelovao je na agencije Ujedinjenih nacija, domaća preduzeća i verske organizacije da doprinesu humanitarnoj pomoći.

“El Ninjo”, prirodna klimatska pojava koji zagreva delove Tihog okeana svake dve do sedam godina, ima različit uticaj na vreme u svetu. U južnoj Africi obično izaziva ispodprosečne padavine, ali ove godine je zabeležena najveća suša u poslednjih nekoliko decenija.

U Zimbabveu je Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija već pokrenuo program pomoći u hrani za 2,7 miliona ljudi, skoro 20 odsto stanovništva zemlje, od januara do marta.

Prvih nekoliko meseci u godini tradicionalno su “mršav period”, kada domaćinstvima svega ponestaje dok čekaju žetvu. Međutim, malo je nade za popunu zaliha hrane ove godine, a Mnangagva je rekao da će pomoć u hrani verovatno biti potrebna za čak i više ljudi nego što se predviđalo.

Više od 60% od 15 miliona stanovnika Zimbabvea živi u poljoprivrednim područjima, sami proizvore hranu, a male viškove prodaju za razne troškova, kao što su školarine. Sa relativno malim učešćem u ekonomiji koja se oslanja na gotovinu, mnogi od njih neće moći da kupe hranu čak ni kada bude dostupna na pijacama.

Zimbabve, nekada regionalna poljoprivredna sila i izvoznik žitarica, poslednjih godina se sve više oslanja na agencije za pomoć da bi sprečio masovnu glad usled ekstremnih vremenskih uslova kao što su toplotni talasi i poplave.

Mnangagvina deklaracija otvoriće put agencijama za pomoć da mobilišu međunarodnu podršku, ali mnogi ljudi možda i dalje neće uspeti da dobiju pomoć koja će verovatno biti usmerena samo na najugroženije zbog ograničenih resursa usred globalne krize gladi i smanjenju humanitarnog finansiranja koje dolazi od bogatih država.

Veći deo južne Afrike je u krizi sa hranom zbog suše. Zimbabve je proglasio stanje nacionalne katastrofe i apelovao na humanitarnu pomoć međunarodnih donatora i 2019. godine pošto je propao usev i desetine hiljada ljudi bile u nevolji.

Predsednik Zambije Hakainde Hičilema proglasio je sadašnju sušu nacionalnom katastrofom još u februaru, rekavši da je gotovo polovina osnovnog useva kukuruza u njegovoj zemlji uništena. Po Fondu Ujedinjenih nacija za decu (UNICEF), više od šest miliona stanovnika Zambije, od kojih su polovina deca, pogođeno je sušom.

Manje od mesec dana kasnije, predsednik Malavija Lazarus Čakvera rekao je da je njegovoj zemlji potrebno više od 200 miliona dolara hitne humanitarne pomoći zbog suše za koju je rekao da je pogodila dva miliona domaćinstava u 23 od 28 okruga te male zemlje. UNICEF je saopštio da je u Malaviju potrebna pomoć za oko devet miliona ljudi, od kojih su polovina deca.