ZLF: Građani ne žele kule Milenijum tima na mestu hotela Jugoslavija

Zeleno-levi front (ZLF) saopštio je danas da će se svim insticionalnim i vaninstitucionalnim sredstvima boriti za očuvanje prostora oko beogradskog hotela Jugoslavija, kao i samog hotela, kao posebnog istorijsko-kulturnog nasleđa epohe od velike važnosti za Beograđane.

“Protivimo se još jednom pokušaju SNS režima da otuđi hotel Jugoslaviju i od ovog simbola Zemuna i Novog Beograda napravi mašinu za bogaćenje privatnih lica bliskim vlastima i dalju devastaciju našeg grada”, navodi se u saopštenju.

Hotel Jugoslaviju, kao deo imovine kompanije Danube Riverside u stečaju, kupio je 22. marta na licitaciji Milenijum tim po početnoj ceni od 3,17 milijardi dinara.

ZLF smatra da je prodaja organizovana “ispod žita” i “preko noći” i da je hotel prodat je po duploj nižoj ceni od procenjene vrednosti na licitaciji na kojoj je bio prisutan samo jedan ponuđač, čime je, po njihovoj proceni, na još jedan način oštećen budžet Beograda.

“Kupac je ćerka firma Milenijum tima, investitora koji je već pretplaćen na sumnjive projekte na atraktivnim lokacijama i jedan od glavnih protagonista investitorskog urbanizma. Ova kompanija poznata je po učešću u izgradnji Beograda na vodi, kupovini i rušenju Instituta Goša, i izgradnji stambeno-poslovnog kompleksa na tom mestu, privatizaciji Instituta ‘Jaroslav Černi’, drugim privatizacijama i najavama gradnje nacionalnog stadiona i projekta EXPO 2027, ali i tužbama protiv naših aktivista”, ističe se u saopštenju.

Investitorski urbanizam i profit, kako je navedeno, “ne smeju biti glavni ili presudni motiv za uništavanje prostora oko hotela Jugoslavija, koji posetioci danas koriste za trčanje, vožnju bicikla, rekreaciju, igru i kontakt sa rekom”.

Zeleno-levi front je podsetio da je Milenijum tim inicirao promenu Plana detaljne regulacije za tu lokaciju, novobeogradski blok 11 i deo bloka 10, koje podrazumevaju rekonstrukciju hotela, ali i izgradnju poslovno-stambenih kula visine 155 metara, ukupne površine 240.000 kvadrata, gde bi se doselilo 1.150 novih stanovnika i otvorilo 1.600 novih radnih mesta.

“Ono što investitore ne brine je gde će ti ljudi ići u škole, vrtiće, kod lekara, u biblioteku, da li saobraćajna, kanalizaciona, vodovodna infrastruktura može da izdrži toliko novih kvadrata, kako će to uticati na mikroklimu ovog područja, a po najmanje šta o toj izgradnji misle građani koji već žive u ovom kraju. Upravo oni su jasno iskazali svoj stav jer je na ovaj predlog izmena urbanističkog plana, u akciji ZLF-a i komšija podneto preko 1.500 primedbi tokom ranog javnog uvida”, naveo je Zeleno-levi front.