Tehnološke mere olakšavaju obnavljanje morske trave

Približavanje leta poklapa se sa sazrevanjem semena morske trave i upravo u to vreme kineski istraživači sakupljaju seme pod vodom, obrađuju njihove reproduktivne grane i potom ih vraćaju u more duž poluostrva Đaodong, u istočnoj kineskoj provinciji Šandong.

Istraživači zatim čekaju do avgusta, kada ponovo odnesu seme na obalu radi klijanja na niskim temperaturama. Kada dođe jesen, seme morske trave se vraća u okean.

Ceo ovaj proces traje17 godina i za to vreme su istraživači uspeli da povećaju stopu zadržavanja semena morske trave 13 puta i da udvostruče stopu klijanja semena.

Morska trava je jedina angiosperma na Zemlji koja može u potpunosti da klija, cveta i daje seme u morskoj vodi. Važno je stanište i mesto za razmnožavanje raznih morskih organizama i ima izuzetno važne ekološke funkcije.

Ribe, škampi i rakovi mogu da se mreste, razmnožavaju, traže hranu i žive na tlu prekrivenom morskom travom.

Morska trava je široko rasprostranjena u obalnim vodama širom sveta osim Antarktika. U Kini, morska trava je uglavnom rasprostranjena u tropsko-suptropskim morskim područjima, uključujući priobalna područja od Hajnana do Fuđiana i umerena morska područja uključujući priobalna područja Šandong, Hebei, Tianđin i Liaoning.

Kada morska trava formira kompletan ekosistem, ona igra važnu ulogu u održavanju morskog okruženja, regulisanju globalne klime i poboljšanju kvaliteta vode, rekao je Džang Peidong, profesor sa Fakulteta za ribarstvo na Univerzitetu za okean u Kini.

“Korita” morske trave su 90 puta efikasnije u skladištenju ugljenika od šuma. I morska trava i biološke zajednice vezane za nju mogu ostvariti sekvestraciju ugljenika putem fotosinteze.

Iako globalna distribucija korita morske trave čini manje od 0,2 odsto površine okeana, njihov godišnji kapacitet skladištenja ugljenika može da dostigne i do 15 odsto ukupnog globalnog skladištenja ugljenika u moru, rekao je Džou Ji, istraživač sa Instituta za okeanologiju Kineske akademije nauka. U međuvremenu, korita morske trave takođe imaju ekološke funkcije kao što su ublažavanje zakiseljavanja morske vode i smanjenje katastrofa zaštitom brana.

Uprkos tome, sa sve većim intenzitetom eksploatacije i korišćenja okeana, globalna korita morske trave su doživela brz pad po stopi od sedam procenata godišnje, kako zbog ljudskih aktivnosti, tako i zbog ekstremnih vremenskih pojava. Oko 29 odsto korita morske trave je nestalo širom sveta, prema izveštaju časopisa Nauka i tehnologija (Science and Technology Daily).

Kina ima skoro 26.500 hektara morske trave. Predviđeno je da tehnički vodič za ekološku obnovu korita morske trave stupi na snagu do kraja ove godine.

Kako se slojevi morske trave razgrađuju, oni apsorbuju manje ugljen-dioksida i oslobađaju više ugljenika zarobljenog u sedimentima, rekao je Džou. Proces postaje novi izvor ugljenika koji podstiče klimatske promene i povećava kiselost okeana.

Od 2006. Džang predvodi tim saradnika koji rade na razvoju i primeni ključnih tehnologija ekološke restauracije morske trave, kao što su uzgoj semena i sadnja i transplantacija.

Na dnu Labudovog jezera u gradu Rongčeng u Šandongu, skoro 80 odsto korita morske trave je obnovljeno. Tehnologija restauracije koju su razvili Džang i njegovi saradnici uvedena je u oblasti Bohajskog mora i Žutog mora i uspela je da obnovi i očuva korita morske trave od 20.000 mu (oko 1.333 hektara), što je ekvivalentno neutralisanju godišnjih emisija izduvnih gasova od više od 400. 000 vozila.

Korita morske trave mogu se obnoviti ili reprodukcijom semena ili transplantacijom biljaka. Kineska akademija nauka o ribarstvu razvila je novu metodu presađivanja biljaka morske trave na morsko dno pošto dovoljno porastu.

Takve tehnologije u nastajanju doprinose naporima za obnovu ekosistema korita morske trave u Kini.